Zaštititi uzbunjivače na korupciju

Tom prilikom je navela da traži bolju zaštitu od šikaniranja i gubitka posla za ljude koji prijave korupciju.

Potrebna je adekvatna zaštita uzbunjivača kako se ne bi desilo da oni zbog prijave korupcije budu izloženi pritiscima, rekla je Zorana Marković.

"Smatramo da posle dve godine rada Agencije treba zategnuti zakon radi bolje kontrole imovine javnih funkcionera", rekla je Zorana Marković u Skupštini na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednicom parlamenta.

Upitana o navodnom zahtevu Evropske unije da Agencija ispita pojedine sporne privatizacije u Srbiji, Markovićeva je ponovila da Agencija ima preventivnu ulogu i da ne može da obavlja istrage.

"Nemamo istražne nadležnosti. Sve i da smo dobili takav zahtev, ne bismo mogli da proverimo takve postupke", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković za Radio B92 kaže da je ovaj izveštaj veoma opširan i obuhvata sve sektore koji su najizloženiji korupciji.

"Ono što je opšta ocena je da je u jednoj veoma nepovoljnoj klimi, koju čini prostor recesije, krize, rasta siromaštva, frustracija i nezadovoljstva građana, dosta su ograničeni efekti antikoruptivnih mera. Tako da se može reći da je procena onoga što je radila Agencija da je napravljen pomak u borbi protiv korupcije, ali nezadovoljni građani prelivaju to svoje nezadovoljstvo i u toj oceni, odnosno oni praktično ne vide efekte ove borbe", kazao je Stojiljković za Radio B92.

On je dodao da je Agencija za borbu protiv korupcije unapredila kapacitete i postigla vidljive rezultate, ali da nije bilo sasvim adekvatnog, sinhronizovanog delovanja državnih organa na ostvarivanju efektivne borbe protiv korupcije, a da se pre svega to odnosi na odnos Agencije i tužilaštva i pravosuđa.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović je rekla da će izveštaj Agencije o radu za 2011. proslediti Odboru za pravosuđe, ali da ne očekuje da će o njemu raspravljati sadašnji saziv skupštine, već naredni.

"Građani u velikom broju doživljavaju korupciju kao razlog za težak život", rekla je Đukić Dejanovićeva i ukazala na to da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svaki drugi ispitanik ukazuje na problem korupcije i to pre svega "političke korupcije".

Šta sve piše u izveštaju Agencije

U izveštaju o radu Agencije za 2011, koji je objavljen na njenom sajtu, traži se i direktan pristup bazama podataka drugih institucija, poput MUP-a i Poreske uprave, radi bolje kontrole imovine javnih funkcionera.

Kako je navedeno, potrebno je izmeniti i odgovarajuće zakonske odredbe kako bi se Agenciji omogućilo da podatke od poslovnih banaka traži neposredno, a ne preko drugih organa javne vlasti, policije i tužilaštva.

U izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2011. navedeno je da je potrebno institucionalizovati njenu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Tužilaštvom kako bi se premostio nedostatak istražnih ovlašćenja Agencije.

U kontroli finansiranja političkih subjekata jedan od većih izazova predstavljala je neefikasnost rada prekršajnih sudova.

"Sporost u postupanju sudova u velikoj meri otežava efikasno sprovođenje zakona i uspostavljanje sistema odgovornosti za nezakonito postupanje", ukazano je u izveštaju o radu Agencije za 2011. godinu. Kako je navedeno, problem predstavlja i to što Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne predviđa mogućnost postupanja po anonimnim predstavkama, zbog čega Agenciji ostaje jedino mogućnost da takve predstavke prosleđuje nadležnim organima, iako je njihov broj veliki.

"Standard, koji uspostavlja Konvencija UN protiv korupcije, u članu 13, obavezuje države članice da omoguće referentnim nacionalnim telima da postupaju i po anonimnim prijavama o slučajevima korupcije, kako bi se omogućio što veći stepen zaštite kako licu koje podnosi prijavu, tako i razotkrivanju koje je učinjeno u javnom interesu", istaknuto je u izveštaju.

Ukazano je i da organi javne vlasti pokazuju "izvestan stepen zatvorenosti prema aktivnostima u kojima treba da pruže odgovore na eksterne zahteve u vezi sa njihovim radom".

Kako je navedeno u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, to pokazuje da interne ili eksterne kontrole rada organa javne vlasti ne predstavljaju deo njihove kulture svakodnevnog funkcionisanja, niti predstavljaju alat koji bi mogli da koriste za unapređenje sopstvenog rada.

"Podizanje svesti zaposlenih u javnom sektoru da je borba protiv korupcije obaveza svih, a ne samo Agencije za borbu protiv korupcije, pomoglo bi da se, na primer, angažovanje na izradi planova integriteta ne percipira kao još jedna od obaveza koja pada na teret zaposlenih, koji su ionako već preopterećeni tekućim poslovima", navedeno je u izveštaju.

Ukazano je da i dalje postoji potreba da se obezbedi delotvoran pravni režim zaštite ljudi koji prijave eventualni slučaj korupcije.

Kao još jedan problem u borbi protiv korupcije ukazano je da ne postoji propisana obaveza nijednog predlagača zakona da konsultuje Agenciju prilikom izrade novih ili izmena postojećih zakona, pa čak i ako su oni važni za oblast borbe protiv korupcije.

Kao primer je navedeno to što Ministarstvo finansija prošle godine prilikom izmena Zakona o javnim nabavkama nije u to uključilo zainteresovane strane, pa ni samu Agenciju, iako se oblast javnih nabavki u mnogim izveštajima i istraživanjima ističe kao veoma rizična.