Draža (ni)je bio saradnik okupatora

Marković, koji je i predsednik Državne komisije za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata, ponovio je u emisiji "Između dve vatre" na TV B92 tvrdnje, koje je ranije danas izneo pred Višim sudom u Beogradu da nema dokaza da je general Mihailović na bilo koji način i u bilo koje vreme sarađivao sa Nemcima.

Marković je rekao i da je pred sud izneta prepiska Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića, iz ruskih arhiva.

"Đilas Rankoviću, koji u nedeljama pred početak suđenja sa Josipom Brozom boravi u Moskvi, piše da je uradio `političku korekturu` optužnice", rekao je on dodajući da to pokazuje da je ona pisana u samom vrhu Komunističke partije Jugoslavije.

Dodatni prilog u ovoj tezi, kako kaže, ide i činjenica da je optužnica protiv Mihailovića proglašena za državnu tajnu.

Golubovićeva je kazala da može da se složi sa konstatacijom da je sudski proces bio politički i loš, jer je takva bila klima i da se tokom njega nisu dokazale prave činjenice, ali da se iz toga ne može izvesti zaključak da nije bio kvisling i da nije bio kriv.

“Mogu da se složim s tim da proces protiv Mihailovića bio politički, ali iz toga ne možemo izvesti zaključak da nije bio kriv, odnosno da nije bio kvisling. Komandna odgovornost ga tu ne izuzima. Sigurno je da nije on ubijao, niti da je naređivao ubistva. Ipak, bilo je pokolja dece, muslimana... U arhivima sigurno postoje dokazi za to, ukoliko nisu u međuvremeu raščišćeni”, rekla je ona.

Ona je napomenula da je Mihailović bio vođa četničkog pokreta i da je zato odgovoran i za zločine koje su počinili pripadnici tog pokreta.

Na to je Marković uzvratio da je Mihailović komandovao Jugoskovenskom vojskom u otadžbini, a ne svim četničkim jedinicama i naglasio da postoji problem sa komandnom odgovornošću u to vreme, jer se isto tako "može postaviti pitanje da li je Josip Broz Tito znao da je streljano 37.000 osoba u Srbiji bez suđenja, koliko ih je do sada popisala Državna komisija".

On je naveo i da su Britanci sugerisali Mihailoviću da on treba da bude jedini vođa i zatim citirao Hajnriha Himlera, koji je rekao: "Ako hoćemo da imamo uspeha u Srbiji, prva stvar je da uništimo Mihailovića". Takođe, Nemci su 1944. godine raspisali poternicu za njim i ponudili nagradu onome ko ga oda.

Golubovićeva je istakla da je tu reč o zameni teza. Jer, kako navodi, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini nije zaprljao ruke krvlju, ali je za zločine i ubistva morao da zna.

“Iz njegovog nerazumevanja i neznanja, krivica se prenosi na ceo narod”, rekla je ona.

Marković je potom naveo da se njegovom rehabilitacijom ne negiraju zločini četničkog pokreta.

“Tokom suđenja nije bilo direktnih optužbi na njegov račun. On je važio za jednog od boljih četnika. Čak je i Milovan Đilas odbacio tezu da je Draža bio fašista”, rekao je on i dodao da se tada nije sudilo samo Mihailoviću, već da je na optužnici bilo i 24 četnika.

Golubovićeva, međutim, smatra da bi eventualna rehabilitacija Mihailovića značila rehabilitaciju celog četničkog pokrata.

"I to ne vidim samo ja, a to proizilazi iz već falsifikovane istorije, jer u udžbenicima istorije za više razrede gimnazije piše da su četnici od početka bili antifašisti, pa čak da su prvi pokrenuli antifašističku borbu i da je Mihailović bio prvi gerilac", navela je ona i dodala da je to dokazala istoričarka Dubravka Jovanović.

Takođe, tvrdi i da su četnici zakonom izjednačeni sa partizanima.

“Sa potpisom dva svedoka četnici su mogli da dobiju potvrdu da nikoga nisu ubijali”, objasnila je ona.

Marković je, pak, rekao da je to posledica toga što među istoričarima koji se bave izučavanjem Drugog svetskog rata uglavnom postoji saglasnost da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta.