"Rumunija krši prava Vlaha"

Odbijajući prelazak pod plavo-žuto-crvenu zastavu, većina Vlaha istočne Srbije tvrdi da je njihova matična država - Srbija.

Sličnosti između ”srpskih” Rumuna i Vlaha veće su nego razlike, ali ne toliko da bi ove dve manjine stale u jednu kolonu.

Iako među Vlasima postoje stranke i udruženja koje se zalažu za ”rumunizaciju”, većina ove manjine ne gleda blagonaklono na ovo pitanje, niti smatraju da im je u Srbiji tesno.

"Niko nema pravo da od Vlaha traži da budu Rumuni. Bez obzira na sve sličnosti, Vlasi i Rumuni su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, dok smo mi okrenuti Srbiji", kaže prvi čovek Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević.

"Ustav Srbije garantuje da svaki građanin ima pravo da se slobodno izjasni kome narodu pripada. Subjektivno je osećanje da li se neko smatra Rumunom ili Vlahom, i to treba poštovati. Zato zahtev Rumunije nije opravdan", kaže Marčel Dragan, sekretar Saveta Rumuna.

Prema rezultatima popisa iz 2002. godine (podaci o nacionalnoj strukturi sa poslednjeg prebrojavanja još nisu obrađeni), u Srbiji živi nešto više od 40.000 Vlaha. Vlaški jezik, međutim, govori 54.800 građana, a razliku čine građani koji su se izjasnili kao Srbi, kojima je maternji jezik vlaški. Procene govore da je broj Vlaha u 19 opština Istočne Srbije proteklih godina porastao i da ih je sada oko 64.000. Rumuna je daleko manje - 30.419, i oni su naseljeni u Banatu.

U Ministarstvu za lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava kažu da je objedinjavanje manjinskih zajednica nemoguće, jer propisi svim građanima garantuju da se izjasne kao pripadnici manjine po svom izboru.

"To predviđa zakon, ali i Evropska konvencija o zaštiti nacionalnih manjina. Obe zajednice uživaju sva prava koja su u Srbiji dostupna", kažu u Upravi za ljudska prava ovog ministarstva.

Zagovornici navodne obespravljenosti Vlaha u Srbiji potežu argument da nemaju škole na svom jeziku, što ne važi i za banatske Rumune, koji se uredno školuju na rumunskom. Najveći problem sa obrazovanjem je što vlaški jezik nije standardizovan i kao takav ne može da se izučava u školama.
Identičan stav o odnosu prema Srbiji, međutim, nemaju svi Vlasi. Problem sa overom evropske karte Srbije skuvan je među pripadnicinm ove manjine koji se zalažu za rumunizaciju.

Vlaho-Rumuna je u Timočkoj krajini svega oko 1.500 i insistiraju na tome da je njihov jezik rumunski. Reč je o desetak stranaka i udruženja, koja su više puta tražili pomoć Bukurešta. Rumunija je, između ostalog, uoči poslednjeg popisa bezuspešno tražila i da se izbriše kategorija ”Vlah”.