Srbija rekorder po broju agencija

Sudeći po budžetu za 2012, ali i po ćutanju ministarstava koja imaju najviše takvih tela, srpske vlasti ne žele da ukinu nijednu agenciju, za razliku od Hrvatske, koja je najavila da će prepoloviti njihov broj. Sagovornici "Blica" navode da agencije, fondovi, zavodi i direkcije najčešće služe za uhlebljenje partijskih kadrova, kao i da niko ne kontroliše koliko novca prolazi kroz njih, ni to na koji način se troši.

U Vladi Srbije nemaju odgovor na pitanje da li će ukinuti, najblaže rečeno, višak agencija, po čijem broju daleko prednjačimo u odnosu na sve evropske zemlje.

Najbliža nam je Hrvatska, koja ima "svega" 47 takvih tela naspram srpskih 130. I mada se vrlo često pozivamo na praksu Evropske unije, u njoj nema nijedne države koja ima više od 26 agencija. Naprotiv, najrazvijenije zemlje EU imaju i ispod 10 - Nemačka ima šest agencija, Engleska i Finska devet, a Holandija 10.

"Blic" je sa pitanjem da li imaju nameru da ukinu bar jednu od agencija čije se nadležnosti prepliću pozvao ministarstva koja imaju najviše takvih tela, ali je ostao uskraćen za odgovor. U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nisu mogli da odgovore da li će ugasiti bar jedno od tri tela za regionalni razvoj - na spisku su Agencija za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, pa Republički zavod za regionalni razvoj. Slično je bilo i u Ministarstvu životne sredine, gde postoje Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

U Vladi Srbije ne znaju ni koliko je ljudi zaposleno u agencijama, kao ni koliko godišnje novca odlazi na njih. Po nekim procenama, na rad ovih tela za godinu dana potroši se i preko 820 miliona evra.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je zahvaljujući povećanju broja agencija administracija udvostručena, kao i da je zbog toga Srbija rekorder i po broju zaposlenih u javnom sektoru, gde radi preko 30 odsto stanovništva Srbije.

"Prebrojali smo 131 agenciju, ali njihov broj je realno veći. Neke od njih nemaju ni sajtove, adresu, telefone. Ima agencija koje imaju izgovore da se samostalno finansiraju, a ne iz budžeta, ali to opet plaćaju građani Srbije. Na primer, Agencija za lekove uzima nadoknadu od proizvođača lekova, zbog čega su lekovi skuplji za 20 odsto, što se oseti na džepu", objašnjava Rajić.

Slično je i sa Agencijom za hemikalije, koja za registraciju proizvoda uzima između 580.000 i 980.000 dinara. Dok nije bila osnovana, registracija je proizvođača koštala oko 30.000 dinara. Razlika se na kraju opet oseti u ceni artikla.

Nema sumnje da je rad nekih agencija potreban, poput Agencije za borbu protiv korupcije ili Agencije za kontrolu leta. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi za "Blic" da je Srbiji potrebno najviše 20 takvih tela, ali da je zbog pritisaka stranaka na vlasti njihov broj višestruko premašen.

"Agencije, saveti, fondovi, direkcije... služe za uhlebljenje partijskih kadrova i formirani su kako bi se članovi stranaka nagradili za pobedu. Posebno su im interesantni fondovi kroz koje prolazi veliki novac, što od donacija, što od subvencija. Oni su van fokusa javnosti i Državne revizorske institucije. Posao koji oni obavljaju može da odradi i neka služba u ministarstvima, ali je za stranke zgodnije da se taj novac prelije u fondove", navodi Dobrašinović.

Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija veruje da će vlast biti prinuđena da racionalizuje broj agencija, jer ih "ima previše za ovako siromašnu državu".

"Razne su se vlade smenjivale i uvek je postojala potreba da se poveća plen za grupe na vlasti. Najbolji način da se oni zadovolje jeste osnivanje još jednog tela kako bi se srazmerno podršci na izborima zadovoljili koalicioni partneri. Ipak, sve je to preskupo za državu poput naše", zaključuje on.