"O Kosovu odlučuju velike sile"

Mi se nalazimo u jednom istorijskom procesu koji je više nego težak i u kojem smo iz godine u godinu smanjivali svoje šanse da se izborimo za legitimitet na Kosovu i Metohiji, kazao je Tadić u intervjuu za novi broj magazina "Nedeljnik", koji izlazi u sklopu lista "Press".

"U poslednjih dvadeset godina to smo pokušali dva puta; jednom kada je Zoran Đinđić izašao sa predlogom u zimu 2002. i sada, deset godina kasnije, kada pokušavamo da rešimo ovaj težak konflikt između nas i Albanaca. Đinđić je rekao nešto čega se držim: „Treba krenuti s aktivnim predlogom rešavanja problema Kosova i Metohije kako nas vreme ne bi pregazilo“, kazao je Tadić.

On, međutim, dodaje da danas predlog koji je izneo Đinđić nije delotvoran, jer podelu Kosova ne prihvataju velike sile, tako da bi trebalo da se nađe drugo kreativno rešenje koje podrazumeva poštovanje interesa i velikih sila, a ne samo Srba i Albanaca.

“Mi moramo da pronađemo saveznike u ovom procesu. Ovaj problem je internacionalizovan i mi na međunarodnom polju moramo da nađemo rešenje. O Kosovu suštinski odlučuju velike sile, članice Saveta bezbednosti, plus Nemačka, koja još nije članica SB”, kaže predsednik Srbije.

Tadić je rekao da ima osnovne ideje koje su nastale vremenom, kao i da je prihvatio Koštuničin predlog o suštinskoj autonomiji dok su njih dvojica pregovarali o Kosovu.

“Ali, taj plan očigledno nije prihvaćen. Baš kao što mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan. I sada moramo da uzmemo u obzir druga rešenja: model Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih ostrva ili nekih rešenja sa prostora bivše Jugoslavije”, kaže Tadić.

Na pitanje da li na unutarpolitičkom planu ima podršku za ideje suštinske autonomije, on kaže da je ta ideja ostala u vazhduhu i da više nije delotvorna.

“Još je manje delotvoran predlog da se konflikt zaledi. Oni koji odlučuju o Kosovu ne žele nikakvo zaleđivanje konflikta, niti to nama odgovara. Mi moramo da idemo s našim rešenjima prema onima koji o tome odlučuju u međunarodnoj areni. O tome sam pričao sa svim ključnim strankama u Srbiji i imali smo visok nivo saglasnosti, osim sa SRS-om i DSS-om. Ali, sada nije trenutak za unutrašnju debatu, već da se kod ključnih činilaca međunarodne zajednice proveri koliko je održivo rešenje koje imamo na umu”, dodaje Tadić.

A na pitanje šta Srbija ima na umu on odgovara: “Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Srbija prihvata činjenicu da velike sile ne prihvataju podelu Kosova.”

Prema njegovim rečima, četiri tačke su posebno bitne i koje plan mora da sadrži - posebno rešenje za naše manastire i administriranje manastirskim kompleksima, zatim posebne garancije za Srbe u enklavama, pitanje imovine naših građana i države i posebno rešenje za sever Kosova.

Na pitanje da li o Kosovu priča i s ljudima van politike, kao na primer sa Dobricom Ćosićem, Tadić odgovara da se konsultuje sa najširim krugom intelektualaca i stručnjaka jer kad je Kosovo u pitanju, postoji veliki broj pristupa i kontradiktornih rešenja, dodajući da ne govore baš svi o Kosovu u javnosti ono što misle.

Tadić kaže i da se Srbija nalazi u izuzetno teškom momentu, a da se manevarski prostor polako sužava kako se bliži rešenje za pitanje Kosova.

Srbija, kako dalje kaže, bez savezništva na međunarodnom planu ne može da ostvari svoje interese na Kosovu, a naši interesi su nakon devedesetih bili suspendovani u međunarodnoj areni.

“Ako me pitate kolike su nam šanse, nisu velike. Ali ako pitate da li treba da odustanemo - ne treba! To ne mogu da prihvatim”, kazao je Tadić.

O Ćosiću i Đinđiću

Na pitanje kako bi sada Zoran Đinđić vodio politiku, predsednik Srbije i DS-a odgovara:

“Sad ću vas iznenaditi, o tome sam često razgovarao sa Zoranom, koji nije odustajao od legitimizacije naših nacionalnih interesa, iako mnogi misle da jeste. Podsećam vas, nisam ja uveo veronauku u škole, nego Zoran Đinđić. Nisam ja pokrenuo rešenje za Kosovo i Metohiju, nego Zoran Đinđić. To je, u stvari, inicijativa Demokratske stranke, modernizujuće proevropske stranke koja je uvek vodila računa o osnovnim nacionalnim interesima.”

“On je razgovarao i sa Dobricom Ćosićem i sa mojim ocem. Ja sam bio neposredni svedok tih razgovora, odrastao sam uz njih. Postao sam i učesnik, kada sam malo ojačao. To je praktično počelo formiranjem časopisa Javnost 1973, u čijem su kreiranju učestvovali Dobrica Ćosić, Ljubomir Tadić i Zoran Đinđić”, kaže Tadić.

“To ima kontinuitet do danas. I nije slučajno Dobrica Ćosić bio predsednik Jugoslavije, pa Zoran Đinđić prvi demokratski predsednik vlade, pa nisam ni ja sad slučajno predsednik Republike Srbije", dodao je on.

On priznaje da ima dosta simbolike u svemu tome.

"Ali svako od nas ima individualne osobine i stavove. Pošto sam bio svedok toga kako se Zoran Đinđić udaljavao od ideološkog mišljenja svog profesora, mog oca, bio sam svedok i kako se sporio s Dobricom Ćosićem oko određenih bitnih pitanja", rekao je Tadić.

Odgovarajući napitanje novinara s kim bi se on danas sporio, Tadić je odgovar io da ima vrlo visoku saglasnost s ocem i da je imao vrlo visoku nesaglasnost s Dobricom Ćosićem i sa ocem kada je Milošević uspostavio vlast u Srbiji.

"Smatrao sam da oni moraju da stvore novu stranku. Pre svega, smatrao sam da to treba da učini Dobrica Ćosić. Oni su smatrali da je mnogo važnije izvršiti ustavne promene, pa tek onda ući u demokratizaciju. Mislim da je to bila velika greška, jer su oni tada imali šanse da naprave preokret, hajde da upotrebim taj izraz. Moglo se naći racionalno rešenje u rasformiranju Jugoslavije, mogli smo da se sačuvamo od svega onog zla. Ali, to se jednostavno nije dogodilo", kazao je Tadić.