Bez adrese 30.000 građana

Stalnu adresu i ličnu kartu u Srbiji nema najmanje 30.000 njenih građana, ali bi po novom zakonu o prebavilištu i boravištu njihov dom mogao da postane - Centar za socijalni rad. I dok su u kancelariji ombudsmana, na čiju je inicijativu i uvedeno ovo novo pravilo, zadovoljni, zaposleni u socijalnoj zaštiti se hvataju za glavu.

"Prijavljivanje na adrese institucija za socijalnu zaštitu moglo bi da izazove probleme", ocenjuje Dragan Vulević, iz sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike.

"Ova nova odredba imala bi smisla samo kada bi se na adrese centara za socijalni rad prijavljivali oni koji su pod neposrednim starateljstvom tog centra, ili kada se korisnici na smeštaju vode na adresama domova za stare. U ostalim slučajevima je sasvim neprimereno." U 139 centara za socijalni rad, koliko ih posluje na teritoriji Srbije, zaposleno je 3.227 radnika, među kojima je 64 odsto angažovano na stručnim poslovima. Kroz njihove ruke prođe skoro 600.000 predmeta godišnje, pa im se novi posao, naročito kad je još nedefinisan, uopšte ne mili.

Po rečima Radeta Čeperkovića, direktora CSZ u Vrnjačkoj Banji i predsednika republičke Asocijacije centara za socijalni rad, niko u struci ne pozdravlja ovu ideju, a naročito zato što zakon nije precizirao šta su nove obaveze i odgovornosti zaposlenih.

"Adresa ne znači samo puko navođenje ulice i broja, već i prebivailište na koje bi stizale i penzije, računi, ali i prijave iz policije, sudski pozivi... A može se očekivati da će se mnogi doseljavati u velike sredine i birati centre za svoje adrese, pošto nemaju gde da se prijave."

"Ko će posle da nađe te ljude i da im uruči pozive?", pita se Čeperković.