Jovanović: Niko ne sme da prizna Kosovo

Ovako Čedomir Jovanović, lider LDP, u intervjuu ”Novostima” odgovara na pitanje zašto zahteva promenu politike prema Kosovu. Objašnjavajući šta bi Vlada trebalo da uradi u narednom periodu, Jovanović kaže:

- Kosovo nije prvo pitanje na koje danas Srbija treba da odgovori. Ono je, nažalost, samo poslednja nesreća u neprekinutom nizu poraza koje nam fakturiše nacionalna politika. Pre kosovskog rebusa moramo da odgovorimo na pitanje cilja našeg društva, načina i rokova u kojima ćemo ga ostvariti. Samo moderna, politički, ekonomski, kulturno, i u svakom drugom smislu slobodna zemlja, može imati snagu za drugačiji pristup i pametno rešenje za sve ono loše među nama što se od barikada zapravo i ne vidi, a predstavlja uzrok te tragedije.

Zatražili ste sednicu Skupštine pre novogodišnjih praznika na kojoj bi se debatovalo o daljem kursu državne politike...

- Društvo se više ne sme lagati. Danas se ne brani Kosovo. Sve što mu se dešava sada, dešavalo mu se oduvek, pa, ipak, postoji. Sa manastirima, Srbima, Albancima, jednim ili drugim vlastima, carstvima... Definisanje karaktera Srbije je ključni izazov u ovom trenutku, jer je očigledno da zbog užasne konfuzije koju svojim fatalizmom proizvodi većina političke, verske i kulturne elite zemlja nema snagu za preokret koji bi joj omogućio da iz nove pozicije ponudi viziju koja prolazi test realnosti.

Kako uopšte uspostaviti normalne odnose Beograda i Prištine?

- Za novi odnos nam je potrebno vreme i široka emancipacija u procesima koji će nas bez sumnje na kraju dovesti do zaključka da presudno zavisimo jedni od drugih. Umesto priče o granicama, mi želimo da utvrdimo gde počinje i prestaje naša, odnosno odgovornost Prištine. Želimo da uvedemo red u međusobne odnose.

Da li treba priznati nezavisno Kosovo, uspostaviti granice, pa tek onda razgovarati o ostalim otvorenim pitanjima, položaju Srba i naše imovine i manastira na Kosovu, ili je rešenje nešto drugo?

- Niko ko misli na normalnu budućnost ne može priznati nezavisnost Kosova. To bi bio zločin prema našoj deci kojoj bismo ostavili da žive na tempiranoj bombi nacionalnih frustracija, poniženja i poraza koji će sutra tražiti revanš i osvetu u nekom novom svetom ratu za Kosovo. Srbi i Albanci su upućeni jedni na druge. Do sada smo se ubijali.

Može li se samo srpska vlast smatrati odgovornom za zastoj u evropskim integracijama i rešavanju kosovskog pitanja, kad Evropa pred nas stalno postavlja nemoguće zahteve?

- Najodgovornija je vlast koja je reanimirala ”kosovsku maglu”. Ta vlast nije u vladajućoj koaliciji, vladi ili parlamentu, već u rukama Borisa Tadića, koji je podeljena ličnost. Pored predsednika zemlje, on je i njen premijer, pomalo ministar svakog ministarstva, sudija, tužilac, stranački lider. Više nije važno da li tako mora ili je moralo da bude. Mi nemamo problem sa predsednikom zbog toga što ga prošlost prema kojoj gaji tako puno razumevanja obavezuje, već zbog toga što ta prošlost određuje njegovu politiku. Zato je logično što danas ne možemo da razumemo Evropu, jer to nismo umeli ni u prošlosti oko koje se vrtimo.

Vlast tvrdi da se iza insistiranja da se odustane od Rezolucije 1244 SB UN u pronalaženju rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima krio zahtev za priznavanje nezavisnosti Kosova...

- Srbija nema šta da traži u 21. veku ako život misli da zasniva na Rezoluciji 1244, kojom je Milošević šminkao svoju kapitulaciju. To što danas niko ozbiljan od nas ne traži da je se odreknemo dok je mi po svaku cenu kao branimo, samo dokazuje da nam je glava još u 1999. Mi svoju golotinju prikrivamo frazama i navodnom principijelnošću koja proizlazi iz međunarodnog prava za koje nas je pri tom baš briga. Razgovor sa Tačijem je važniji od titule na njegovoj vizit karti. S obzirom na to da uprkos svoj simbolici, međunarodno pravo ne definiše kontakte ili ugovor dve strane kao međusobno priznavanje, mi bez sumnje moramo momentalno napustiti tu politiku jeftine teatralnosti.

Očekujete li da dobijemo kandidaturu u martu?

- Mi smo društvo koje je svetlosnu godinu daleko od načina na koji se u Evropi razmišlja i radi. U međuvremenu su naši lideri, prikrivajući sopstvenu odgovornost za neuspeh u evrointegracijama, umesto evropskog orijentira sebe pretvorili u antievropski front. Pošto prethodno raščistimo da li tu Evropu želimo ili ne, moraćemo da je konačno stvorimo ili uništimo kao opciju za Srbiju. U međuvremenu smo izgubili pravo da bilo šta od te Evrope očekujemo.

Predsednik Tadić odbija vašu ideju ”Preokreta”. Da li je time isključena mogućnost i predizborne i postizborne koalicije DS i LDP?

- To nije pitanje našeg političkog komfora, nego potreba zemlje. Upravo zbog toga ne možemo modernu Srbiju graditi na truloj dasci, što je jedini ispravan opis trenutne DS politike. Nastavićemo posao započet ”Preokretom”. Radimo na programima koji bi sledećoj vladi omogućili realizaciju ideje preokreta kroz afirmisanje pravne države jakih institucija, tržišne ekonomije zasnovane na privatnoj, a ne državnoj inicijativi, novu socijalnu politiku, reformu zdravstvenog, obrazovnog, penzionog sistema... Oni nas konfrontiraju sa politikom DS, koja je izvor populističkih fraza kojima se danas anestezira Srbija da bi se sutra delila između Tadića i Nikolića.

Posle debata koje ste pokrenuli u parlamentu oko prodaje akcija ”Vaca” u ”Politici”, ”Dnevniku” i ”Novostima”, i zahteva koje ste uputili nadležnima još nije stigao odgovor nijedne zvanične institucije. Kako to tumačite? Hoćete li nastaviti da postavljate pitanja i istražujete?

- Preživeće i ”Politika” i ”Novosti” i ”Dnevnik”, ali to govori o karakteru ove vlasti koja je i sama svesna da je stvorila Frankenštajna od Srbije, pa nam nudi model života zatvorenih očiju. Vrlo je opasna njihova potreba apsolutne kontrole javnosti, kroz dirigovanu sliku stvarnosti koju će stvoriti uticajni štampani mediji, pošto se nad njima uspostavi vlasnička i uređivačka kontrola. LDP to želi da spreči.

Hoće li LDP ići na izbore u koaliciji sa SPO, i sa kojim još strankama pregovarate da se priključe tom savezu?

- Obaveza LDP je da okupi ne samo stranke, poput SPO ili SDU, nego i mnogo širi krug regionalnih i manjinskih partija, civilni sektor i istaknute pojedince, koji su i kroz ”Preokret” pokazali da je uprkos svim opstrukcijama moguće vratiti ljude u politiku.