Svedok: Sanader uzeo proviziju

Ginter Štrajdinger, koji je svedočio danas u nastavku suđenja bivšem hrvatskom premijeru pred Županijskim sudom u Zagrebu, 1993. i 1994. bio je jedan od direktora u Hipo banci i šef odeljenja za širenje poslovanja u inostranstvu.

On je potvrdio da je sastavio belešku u kojoj piše da će Sanaderu biti isplaćena provizija od jedan do pet odsto od kredita u zamenu za povlašćen položaj austrijske banke na hrvatskom bankarskom tržištu.

On je objasnio da nije prisustvovao sastanku na kojem je to dogovoreno, ali je belešku sastavio po uputstvima bivšeg predsednika Uprave
austrijske banke Volfganga Kulterera, koji je sve dogovorio sa Sanaderom, koji je tada bio zamenik ministra spoljnih poslova.

Štrajdinger je takođe potvrdio da je video primopredaju novca između Kulterera i muškarca između 30 i 45 godina. Dodao je da je siguran da to nije 80-godišnji Eugen Laksa, osoba koja je u dokumentima navedena kao posrednik i primalac provizije.

"Ova osoba na fotografiji nije ona koja je preuzela proviziju", rekao je Štrajdinger nakon što mu je tužiteljka predočila fotografiju Eugena Lakse.

Prema njegovim rečima, provizija od jedan do pet odsto za takve poslove tada je bila uobičajena, ali je išla preko računa, a ne na ruke.

Štrajdinger je potvrdio da su bile četiri isplate provizije, ali nije znao da kaže da li je uvek dolazila ista osoba.

Tužilaštvo, naime, tvrdi da Eugen Laksa, koji je u međuvremenu umro, nije primio proviziju od Hipo banke, jer na isplatnicama nije njegov potpis, već da se iza njegovog imena krije Ivo Sanader.

Štrajdinger je svedočio i da je Hipo banka kontaktirala tadašnjeg austrijskog šefa diplomatije Alojza Moka, koji je kontaktirao Sanadera zbog njegovog odličnog znanja nemačkog jezika.

Svedok je opisao i da su Kulterer i Sanader imali prijateljske odnose. On je rekao da je Sanadera sredinom devedesetih video u Klagenfurtu na
jednom parkingu, te da se s njim pozdravio, ali ga nije pitao šta tu radi. Sa Sanaderom je bila, kako je rekao, i njegova supruga.

Bivši čelnik Hipo banke rekao je da nije video da Sanader prima neki koverat od Kulterera, kako je to nedavno svedočio bivši direktor Hipo Lizinga Kroacien Drago Vidaković.

Štrajdinger je opisao i kako su održavani sastanci u hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova, ali je rekao da se na njima nije razgovaralo o uslovima kredita već o političkoj situaciji u Hrvatskoj. Takođe je rekao da je dva ili tri puta bio na sastancima Kulterera i Sanadera, a dva puta je bio prisutan i tadašnji šef diplomatije Mate Granić.

Inače, tokom svog svedočenja na sudu u Zagrebu Granić je tvrdio da je pregovore o kreditu vodio njegov tadašnji zamenik Ivo Sanader, dok Sanader tvrdi da je glavni za dobijanje kredita bio Granić.

U nastavku suđenja Sanaderu danas se nije pojavio Kulterer, koji je tražio od suda da ga sasluša video linkom. O tome će sud naknadno odlučiti.
Sanaderu se na Županijskom sudu u Zagrebu sudi za ratno profiterstvo, odnosno za uzimanje 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od Hipo
banke za kredit Hrvatskoj dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom devedesetih.

U istom postupku Sanaderu se sudi i za navodno primanje 10 miliona evra mita od MOL-a za prepuštanje toj mađarskoj naftnoj kompaniji upravljačkih prava u hrvatskoj Ini.

Sanader uskoro na slobodi

Vrhovni sud Hrvatske odbio je danas žalbe na odluku o puštanju iz istražnog zatvora bivšeg premijera Ive Sanadera, što znači da će on, uz kauciju, uskoro izaći iz pritvora u kojem je već godinu dana.

Sanader će iz pritvora u zagrebačkom Remetincu izaći kad se obave poslednje formalnosti vezane za kauciju od 1,6 miliona evra. Sudovi treba da se uknjiže na nekretnine koje su založili Sanaderovi prijatelji - predsednik Sabora Luka Bebić, kao i Jerko Rošin i Mario Zubović i supruga Mirjana Sanader.

Optužno veće Županijskog suda u Zagrebu prošle sedmice zamenilo je istražni zatvor Sanaderu najvišom kaucijom u istoriji hrvatskog sudstva u iznosu od 1,6 miliona evra. Uz to mu je određeno i oduzimanje pasoša i obavezno javljanje sudu svakog prvog ponedeljka u mesecu.

Na tu odluku žalili su se i odbrana i tužilaštvo, ali je odbijanjem žalbi rešenje o puštanju na slobodu postalo pravosnažno.