"Twitter" mora da daje podatke

Korporacija Tviter će morati da otkrije informacije, među njima i IP adrese, od tri korisnička naloga najpopularnijeg servisa mikrobloga na svetu. Korisnici su, navodno, pod istragom zbog moguće povezanosti s organizacijom Vikiliks.

Organizacija Vikiliks je tokom 2010. i 2011. godine objavila desetine hiljada pojedinačnih dokumenata i dokaza vezanih za postupke SAD kao države i njenih agencija tokom ratova u Avganistanu i Iraku, i diplomatske depeše iz ambasada SAD širom sveta.

Savezni sudija Lijam O'Grejdi (Liam O'Grady) je odluku doneo prema zahtevu Ministarstva pravde (Justice Department), koje je 2010. godine te iste informacije tražilo bez sudskog naloga.

Tada je slučaj postao predmet okršaja na temu „privatnosti na mreži i slobodi javne reči“. Tviter (Twitter, Inc.) je tada pozvao troje svojih korisnika i obavestio ih o tome da se država u kojoj je sedište korporacije interesuje za podatke o njima. Niko od njih troje tada nije bio optužen za bilo kakvo krivično delo.

Jakob Apelbaum

Identitet osoba o kojima je reč je već od ranije poznat javnosti.

Jakob Apelbaum (Jacob Appelbaum) je stručnjak za kompjutere i korisnik do čijih je podataka vlada SAD došla tajnim naredbama korporacijama Gugl (Google, Inc.) i Sonik.net (Sonic.net, Inc.).

Birgita Jonsdotir (Birgitta Jónsdóttir) je poslanica islandskog parlamenta, koja je u nekoliko situacija bila portparol organizacije WikiLeaks.

Rop Gongrejp (Rop Gonggijp), državljanin Holandije, je bio osnivač sada ugašenog magazina Hektik (Hack-Tic), koji je često javno govorio o sve većoj količini informacija s Interneta do kojih vlasti mogu da dođu.

Prav(n)a strana odluke

Sudija Lijam O'Grejdi

Savezni sudija je svoju odluku obrazložio činjenicom da korisnici usluga Twitter, Inc. ne očekuju da njihovi podaci ostanu tajna, čak i ako te podatke servis uobičajeno ne otkriva javnosti.

Ministarstvo pravde se u svome zahtevu pozvalo na Zakon o čuvanju komunikacija (Stored Communications Act) iz 1994. godine. Taj zakon je deo obimnijeg Zakona o privatnosti u elektronskoj komunikaciji (Electronic Communications Privacy Act) iz 1986. godine, a koji slabi zaštitu svakog pojedinca od nepotrebnog pretraživanja i zaplene, što je u skladu s Četvrtim amandmanom Ustava SAD.

Argumentacija Ministarstva pravde, koju je sudija usvojio, dalje se odvija sledećom logikom: korisnici usluga na Internetu rutinski poveravaju svoje podatke nekoj trećoj strani, i time odustaju od očekivanja privatnosti. Jedini zakonski osnov za tajni zahtev je postojanje „razumnih pretpostavki“ da će podaci biti „relevantan materijal“ za istragu.

„Cvrkutanje“ mišljenja

Birgita Jonsdotir

Podnosioci žalbe su u saveznom sudu tvrdili da IP adrese treba da budu privatna informacija, i da je konkretan zahtev za otkrivanje identiteta bio preširok i nevezan za WikiLeaks. Takođe su ceo akt države sporili kao pokušaj suzbijanja slobode govora.

Sud je imao drugačije mišljenje. Sudija Lijam O'Grejdi iz nadležnog Okružnog tužilaštva SAD u Alksandriji, Virdžinija, u obrazloženju svoje odluke je napisao da su „tražene informacije ključne za uspostavljanje činjenica za istragu u toku i da bi Velikoj poroti mogle pomoći u upravljanju istragom u pojedinim njenim segmentima“.

„Podnosioci žalbe su znali, ili su morali da znaju, da je njihova IP adresa predmet istrage korporacije Twitter, tako da su morali da snize svoja očekivanja o privatnosti, posebno u svetlu njihovog očiglednog pristanka na Uslove i Pravila korišćenja“, obrazlaže sudija O'Grejdi.

Sudija Lijam O'Grejdi je odbio i zahtev da javnosti obelodani deo tajnih naredbi države preduzećima poput Twitter, Inc. i drugim pružaocima usluga.

Rop Gongrejp

Pomenuti Zakon o čuvanju informacija se redovno koristi za prikupljanje podataka, poput IP adresa, adresa elektronske pošte, pa i sadržaja elektronske pošte ako je ona sačuvana na serveru vše od 180 dana. Novije poruke se ne smeju pregledati bez sudskog naloga.

Američki mediji kažu da se niko iz Ministarstva pravde i korporacije Twitter nije javio da pruži komentar na odluku suda.

To su učinili sami podnosioci žalbe, i to koristeći nalog na Tviteru.

„Opet bih isto učinila.“ To je kao svoj status napisala Birgita Jonsdotir.

„Danas je jedan od onih dana kada 'gubi se vera u pravosudni sistem' “ - stoji kao status Jakoba Apelbauma.

Advokati Ropa Gongrejpa su objavili da i dalje iščitavaju nalog sudije i nisu hteli da otkriju koji su im sledeći koraci.

Twitter, Inc.

Svakodnevna zavisnost od tehnologije je odavno prevazišla zakone od pre četvrt veka, tvrde kritičari, uz ocenu da savremena elektronska komunikacija mora da bude prilagođena vremenu u kojem je elektronska pošta sastavni deo poslovne komunikacije, a razmena informacija preko servisa kakav je Tviter ne sme da ugrožava privatnost korisnika, čak i ako neko svoje stavove o nečemu iskazuje javno.