Reforme EU problem za Srbiju?

Ipak, odgovorni za evrointegracije u Beogradu nisu zbog toga previše zabrinuti - kažu da takav predlog ne postoji, a da sa druge strane i sada postoje različiti nivoi u evrozoni.

S jedne strane stoji predlog Merkelove za strukturnim reformama, a s druge predlog Nikole Sarkozija da 27 članica treba da nastave u prvoj brzini.

"Štete od razgrađivanja evrozone i evrosistema su ogromne za svaku državu, najjaču i najslabiju ekonomiju, a koristi ne postoje ni za jednu državu iz tog sistema", rekao je Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta.

Parcijalne ekonomije nikome ne pogoduju, niti mogu biti isplative kao ujedinjeno tržište, tako da odricanje od Grčke i Italije, prema Jankoviću nije scenario koji je u opticaju. Ipak, može se očekivati sledeći recept: potrošiš onoliko koliko zaradiš, zadužiš se koliko možeš da vratiš, a dugove će solidarno vraćati sve članice.

"Mislim da će se zemlje koje tek treba da budu članice suočiti sa mnogo rigidnijim principom zaduživanja u granicama svojih mogućnosti i potrošnje u granicama svojih mogućnosti. To će u našoj zemlji i u svim zemljama koje su pretkandidati izazvati razne socijalne i ekonomske probleme. Pre svega u javnoj potrošnji, u socijalnom delu koji finansira država, svim javnim rashodima, a onda i u svim od strane evropskih kompanija. Banke će imati slabiji pristup novcu, ograničeno kreditiranje i svako će doći do jedne slabije investicione aktivnosti", rekao je Janković.

Nemaèka kancelarka Angela Merkel traži promene u EU (Fonet, Arhiva)

Manje investiranje u sledećem periodu u Evropskoj uniji može se odraziti i na članstvo Srbije i zemalja regiona koje bi pregovore mogle da počnu krajem sledeće godine, a do članstva da sačekaju šest-sedam godina, tvrde evropski zvaničnici u Briselu. Francuski predsednik je izneo predlog da zemlje Zapadnog Balkana budu primljene u tzv. niži stepen članstva EU.

"U ovom trenutku to nije niti predlog, niti ponuda. I u ovom trenutku imate zemlje na različite načine prisutne u evrointegracijama", rekla je Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Kao jedno od rešenja za evropsku krizu analitičari navode spas iz Kine, koja usled krize na Starom kontinentu beleži pad u izvozu.