Izborno zakonodavstvo manjkavo

Dok neki analitičari tvrde da iako zakonodavstvo nije savšeno nema puno ni krađe, neki navode da bi osnivanje izborne komisije bilo više nego poželjno.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže da nema političke volje da se usvoji nacrt zakona o državnoj izbornoj komisiji.

"Nacrt čeka na usvajanje tri i po godine, a ni sada verovatno neće biti ništa od toga uz obrazloženje da se u izbornoj godini ne menjaju pravila. Ovaj zakon trebalo je da bude usvojen do juna ove godine prema državnom Akcionom planu za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU”, kaže Vuković.

On objašnjava i da država ne može da napreduje u izbornim procedurama i pravilima dok nema stalne obuke i pripremanja administracije i uvođenja glasanja putem pošte i Interneta. On je i za promenu izbornog sistema. „Birači i ne pogledaju spisak na izbornim listama. Zato bi trebalo uvesti personalizaciju proporcionalnog sistema kako se ne bi gubila veza sa biračima. Ovako vlada negativna selekcija u strankama, po principu šta me briga šta birači misle o meni, važno je šta predsednik stranke misli, jer ću se tako naći na vrhu izborne liste. Zato u strankama svi ćute, jer kada se pobune lete napolje, što je jedan od razloga za postojanje korupcije”, dodaje Vuković. Njegova zamerka je i to što RRA nema dovoljno nezavisnosti da drugačije reši oglašavanje stranaka u izbornoj kampanji u elektronskim medijima.

Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da nemamo još perfektno izborno zakonodavstvo, ali da nema ni velikih krađa na izborima. On ocenjuje da je dobro to što su ukinute blanko ostavke, ali da nije dobro to što još nemamo personalizovane izbore. „Personalizovani izbori su dobri jer se tako neće opustiti ni oni političari koji su u vrhu izborne liste”, kaže on.

Stojiljković se slaže da je potrebna stalna i nepristrasna izborna administracija i kontrola tokova novca: „Državnoj izbornoj komisiji bi se više verovalo nego Republičkoj izbornoj komisiji”. I on se slaže da je potrebna veća kontrola oglašavanja, dok se ne utvrdi fer i korektno ponašanje političkih partija.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija (TS), kaže da državna izborna komisija jeste standard u mnogim zemljama i da je i kod nas to bilo predviđeno strategijom reforme državne uprave.

„To je standard koji TS ističe, jer je državna izborna komisija nezavisno telo koje bi se bavilo i finansijama. On ipak smatra da Srbija nema ozbiljan problem jer su izbori kod nas dobro ocenjivani. „Republička izborna komisija nije dovela do nepravilnosti, ali je njen status pravno nejasan, jer nisu ni nezavisno ni skupštinsko telo. To se već pokazalo po duplim funkcijama i dnevnicama. I za proširene sastave biračkih odbora izdvajaju se velika sredstva jer svaka stranka ima predsednika i zamenika. To bi trebalo da plaćaju stranke a ne država”, kaže on.

Za Nenadića je i situacija oko oglašavanja u elektronskim medijima nejasna, naročito oko kupovine termina, ali kao veći problem vidi kupovinu glasova jer je to krivično delo. „Ima indicija da se to radi, mnogo je ljudi koji su čuli takvu priču, ali trebalo bi dopuniti zakon time da i posrednici odgovaraju i budu kažnjavani”. Po njegovom mišljenju zakon bi trebalo dopuniti novim odredbama jer Internet postaje moćniji i to je važno zbog izborne tišine i oglašavanja. „Trebalo bi omogućiti glasanje preko Interneta, i uticaj birača na redosled kandidata na listi, što već postoji u nekim zemljama. Birači bi trebalo da glasaju na osnovu programa stranaka, ali programi kod nas nisu dovoljno konkretni – i onda dobijamo sliku kakvu dobijamo posle izbora. Program bi trebalo da bude primarna stvar u odlučivanju koga ćete zaokružiti na glasačkom listiću, a nije”, dodao je Nenadić.