"Vladu podržavaju svi iz koalicije"

"Niko nije napustio ideje oko kojih je sklopljena koalicija, ali u tumačenju određenih detalja postoje problemi", rekao je Cvetković u beogradskom "Sava centru" odgovarajući na pitanja učesnika Medijskog foruma jugoistočne Evrope.

Cvetković je ocenio da se stranke vladajuće koalicije različito izjašnjavaju o pojedinim pitanjima, navodeći da je to normalno jer su izbori za šest meseci.

On je rekao da niko "ko mu nije bio u koži" ne može znati koliko je teško rukovoditi koalicionom vladom u kojoj učestvuje deset stranaka, od kojih neke imaju po svega tri, četiri poslanika. „Usaglašavanje stavova sa svima njima je komplikovan proces. Uloženo je dosta rada i energije da bi koalicija opstala i u tome su mi dosta pomogle tri stožerne stranke – DS, G17 plus, i koalicija okupljena oko SPS-a“, objasnio je on.

Cvetković je dodao da bi ova vlada verovatno postigla više da je imala manje složenu situaciju. Na pitanje da li je koalicija ugrožena on je istakao da se koalicija pravi na osnovu zajedničkih ideja, koje i dalje postoje, te da je u tom smislu niko nije napustio.

„Ali kada to spustite na niže nivoe dolazite u problem. I sami znate da se po pojedinim pitanjima stranke iz koalicije različito izjašnjavaju. Ali to je normalno posebno, budući, da se približavaju izbori“, naglasio je Cvetković.

Upitan o rešenju problema administrativnih prelaza na severu Kosova, premijer je rekao da ne želi da govori o detaljima, jer je u rešenje problema uključeno više strana.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da se Vlada Srbije zalaže za mirno rešenje kosovskog pitanja, koje će omogućiti nastavak dijaloga sa Prištinom, ali i za regionalno pomirenje, izmedju ostalog i srpskog i albanskog naroda.

„Vlada Srbije smatra da svaki problem, pa i najteži mora da se rešava upotrebom miroljubivih sredstava kao što je dijalog, a nikako nasilje. Jedino se na taj način može doći do dugoročnog i održivog rešenja“, istakao je Cvetković. On je dodao da se do rešenja za pitanje Kosova mora doći kroz dijalog i da ta solucija mora da uvažava interese svih uključenih strana, odnosno da podjednako odstupa od stopostotnih zahteva svih strana.

Govoreći o izveštaju vlade Srbije o njenim aktivnostima na severu Kosova on je ocenio da je situacija na terenu u jednom trenutku bila veoma složena i zapaljiva, i da je Srbija zbog toga poslala ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića i šefa beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislava Stefanovića da razgovaraju sa ljudima i smanje tenzije.

On je, međutim, upozorio da u komplikovanim situacijama, poput one na severu Kosova, u masi uvek može da se nađe neko „kome mirno rešenje ne leži na srcu“.
„Problem je složen. Radimo na mirnom rešenju koje će omogućiti nastavak dijaloga i nadam se da se približavamo toj soluciji“, rekao je Cvetković.

Upitan da li su Kosovo i evropske integracije Srbije dva odvojena koloseka, odnosno da li je rešenje statusa Kosova uslov za nastavak integracija, on je odgovorio da lično smatra da su u ovom trenutku to dva paralelna procesa, ali da ne može da isključi da će se te linije u budućnosti susresti.

„Lično verujem da će se to dogoditi, ali pre svega u smislu u kome bi neka od strana pokušala da u EU unese konflikt sličan kiparskom. To nije moguće i zato treba održati te dve linije paralelnim, ali raditi na njima i naći konačno rešenja, pre nego što se završi proces integracija Srbije u EU“, objasnio je Cvetković.

Na pitanje da li kosovska kriza utiče na pad evroentuzijazma u Srbiji on je odgovorio potvrdno.
Cvetković je kazao da istraživanja pokazuju da je, nakon dešavanja na severu Kosova, po prvi put od 2000.godine podrška građana integracijama pala ispod 50 odsto, na 46 procenata.

Na pitanje prištinskog novinara da li se i u Beogradu, kao i u Prištini pitanje Kosova koristi kao izgovor za ekonomske probleme, nezaposlenost i siromaštvo Cvetković je odgovorio da u Srbiji nije takav slučaj.
„Ako pogledate naše novine videćete da je Kosovo tek nedavno, po izbijanju krize na severu, postalo jako bitna tema. Generalno ljudi više brinu za ekonomske probleme“, rekao je on i dodao da vlada ne koristi pitanje Kosova da kaže da bi Srbiji bilo bolje da nema taj problem.

Govoreći o ekonomskoj krizi, predsednik Vlade je kazao da se zbog krize u evrozoni očekuje manji rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji.

Cvetković je odgovarao na pitanja urednika medijskih kuća iz Ljubljane, Beograda i Bukurešta, koji učestvuju na medijskom forumu, čiji su organizatori Medijska organizacija za jugoistočnu Evropu (SEEMO), nemačka fondacija "Konrad Adenauer" i Centralnoevropska inicijativa.

"Svi treba da podržimo evropske integracije Srbije"

(Beta)

Direktor za Srbiju i Crnu Goru "Konrad Adenauer fondacije" u Beogradu Henri Bonet ocenio je da je Vlada Srbije puno toga postigla na putu ka EU.

"Status kandidata i datum za početak pregovora su značajni ne samo za podršku vlade Srbije, već za nastavak reformi i transformaciju srpskog društva u celini. Svi treba da podržimo evropske integracije Srbije, a posebno njeni građani“, rekao je on.

Bonet je istakao da Srbija mora da se modernizuje, jer samo tako može da osigura blagostanje, i osigura privredni rast, dodajući da Srbija ne može samo da se oslanja na dobre odnose sa Kinom i Rusijom jer najviše investicija dolazi iz EU, što građanima treba objasniti, u čemu veliku ulogu imaju mediji.

Gerhard Pfancelter, generalni sekretar Centralno evropske inicijative (CEI), rekao je da je ta organizacija posvećena evropskoj perspektivi i regionalnoj saradnji budućih članica u čemu je, kako je ocenio, Srbija pokazala vođstvo.

"Uvereni smo da nam je potrebna veća EU, a ne manja u ovom kritičnom trenutku. Pozdravljamo preporuku Evropske komisije za dodelu statusa Srbiji“, naglasio je on.

Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a Srbija u saradnji sa članicama Unije treba da radi na daljoj modernizaciji društva i institucija, u čemu važnu ulogu imaju mediji, zaključeno je na Forumu.

Direktor medijskog programa za jugoistočnu Evropu "Fondacije Konrad Adenauer" Matijas Barner je kazao da je cilj ovog programa jačanje uloge medija u procesu transformacije, a to se može postići samo kada svi akteri stupe u dijalog - mediji, naučnici i civilno društvo - što je svrha ovog Foruma.

Ekonomska kriza se odrazila na medijski sektor, i zato je važnije nego pre da privatni mediji ekonomski prežive i gledaju kako mogu u budućnosti da ponovo ostvaruju dobit, kazao je on.
Barner je ukazao da je primetno u jugoistočnoj Evropi da postoji koncentracija na medijskom prostoru, te tamo gde su se povukli strani vlasnici domaći akteri sa političkim interesima preuzimaju medije.

Generalni sekretar Organizacije medija jugoistočne Evrope (SEEMO), koja je organizator dvodnevnog skupa u Sava centru, Oliver Vujović se nada da će Forum doneti konkretne zaključke i uputiti poruke.