SAD: OK za trgovinske sporazume

Kongres SAD usvojio je dugo očekivane sporazume o slobodnoj trgovini. Tako je završeno dugotrajno političko natezanje na Kapitol hilu (sedištu Kongresa), koje se protezalo tokom dve predsedničke administracije. Većina republikanaca u Predstavničkom domu je glasala za usvajanje, dok su se mnoge demokrate tome protivile.

Nekoliko demokrata je, na kraju, stalo uz republikance u Senatu, da bi se ti bilateralni ugovori odobrili.

Ugovor sa Južnom Korejom je imao najjaču podršku u Senatu, sa 83:15, dok je ugovor s Kolumbijom imao najmanje pristalica - 66:33.

Usvajanje sporazuma je bilo jedan od retkih trenutaka saglasnosti demokrata i republikanaca, i to u trenutku kada su Demokratska partija i Velika stara partija (GOP - Grand Old Party) najudaljenije po pitanju uloge vlade u oživljavanju posustale ekonomije.

Odobravanje sporazuma s Južnom Korejom, Kolumbijom i Panamom se smatra pobedom predsednika Baraka Obame, jer će SAD dobiti vetar u leđa za razvoj ekonomije i obezvrediti argumente zagovornika protekcionizma koji su sve glasniji kod republikanaca i demokrata.

U stvari, ovo su prvi sporazumi o slobodnoj trgovini od kada su 2007. godine demokrate razbile većinu u Kongresu, koji su republikanci imali pod kontrolom prethodnih 10 godina.

Sporazumi su usvojeni samo dan pošto je Senat očekivano odbacio Obamin plan paketa zakona o otvaranju novih radnih mesta.

Obe strane u Kongresu su se trudile da SST s Južnom Korejom usvoje pre zvanične posete predsednika te države Li Mjang-baka u četvrtak, 13. oktobra.

Politička igračka

Miè Mekonel:

Usvajanje sporazuma ima, pre svega, poltički značaj i uticaj na spoljnu politiku, kao dokaz da SAD pokušavaju da ojačaju svoje odnose sa strateškim partnerima.

Predsednik Barak Obama je sporazume ocenio kao „veliku pobedu za američke radnike i preduzeća“, uz plan da bez odlaganja potpiše ugovore.

„Uložio sam veliki napor da osiguram da ovi sporazumi s Južnom Korejom, Kolumbijom i Panamom našoj ekonomiji podare najbolje i insistirao sam da učinimo što više da bismo pomogli američkim radnicima, koji trpe zbog globalne konkurencije“, navodi šef Bele kuće u pisanoj izjavi.

Predstavnički dom je sporazum o slobodnoj trgovini (SST) s Kolumbijom usvojio s odnosom glasova 262:167, pre svega zbog zabrinutosti za to kako se država ponaša prema radničkim sindikatima. Ugovor s Panamom je bio manje sporan (300:129), dok je i u donjem domu Kongresa SST s Južnom Korejom imao jaku podršku - 278:151.

Glasanje je otkrilo podelu republikanaca i demokrata: vođa Republikanskog kluba Hari Rid (Harry Reid) iz Nevade je glasao protiv sva tri sporazuma.

Predstavnički dom je takođe usvojio meru za proširenje programa povlastica za radnike koji posao izgube zbog strane konkurencije, glasovima 307:122. Program povlastica, koji su sindikati željno iščekivali, je imao jaku podršku demokrata, a i Senat ga je prethodno odobrio.

Zagovornici SST-a, među njima i predsednik Obama, vođe republikanaca i centristi iz Demokratske partije, predviđaju da će sporazumi sniziti cene robe američkim kupcima, a povećati izvoz roba i usluga, što je neophodno uspavanoj ekonomiji.

„Konačno ćemo uraditi nešto važno za našu zemlju na osnovu dvopartijske saglasnosti“, rekao je vođa demokratske manjine, senator Mič Mek Konel (Mitch McConnell) iz Kentakija, vođa demokratske manjine u Senatu.

Barak Obama: Promocija Zakona o zapošljavanju (Foto: Beta - 04.10.2011.)

Zagovornici ovih mera, među kojima je i predsednik Barak Obama, tvrde da će Amerikanci dobiti jeftiniju robu, a da će Amerika izvoziti više roba i usluga, što će dati podsticaj uspavanoj ekonomiji.

Ipak, podrška predsednika SAD je naljutila važne delove njegove poliztičke baze, među kojima su i radnički sindikati, koji strahuju od gubljenja radnih mesta zbog strane konkurencije. Čak su i mnoge demokrate u Kongresu za govornicom objašnjavale da ne treba usvojiti takve mere.

„Ono što vidim iz prve ruke je uništenje koje ovi trgovinski sporazumi mogu da nanesu našim zajednicama“, kaže predstavnik Majk Mišo (Mike Michaud), demokrata iz Mejna, koji je godinama radio u fabrici papira.

Oživljena podrška povlasticama za radnike, prvobitno pregovarana 2006. godine u vreme predsednika Džordža Buša, stigla je u paradoksalnom političkom trenutku: stav protiv SST-a su zauzeli i konzervativniji republikanci i učesnici protesta grupe „Okupiraj Vol strit“ (Occupy Wall Street), makar i iz različitih pobuda.

U debati Republikanske stranke u utorak 11. oktobra, nekadašnji guverner Masačusetsa Mit Romni (Mitt Romney) je optužio NR Kinu da manipuliše vrednošću nacionalne valute juana da bi tržište u SAD preplavila jeftinom robom, dok se levičarski demonstranti protive trrgovinskim sporazumima u strahu od gašenja radnih mesta.

Barak Obama je sličnu zabrinutost pominjao tokom predizborne kampanje 2008. godine, ali je naknadno prihvatio dogovore kao ključni deo agende oživljavanja ekonomije. Da bi dobila podršku demokrata, Bela kuća je bila otvorila pregovore s tri države da bi se izvele promene koje su zahtevali predstavnici privrednih grana i sindikati i insistirala da se usvajanje tih mera za zaštitu radnika poklopi sa usvajanjem sporazuma o slobodnoj trgovini.

Ekonomski efekti - skromni

Šta æe biti posledice sporazuma o slobodnoj trgovini (Foto: Beta - 04.10.2011.)

Seul: Protest zbog sporazuma o slobodnoj trgovini (Foto: Beta - 13.10.2011.)

Ekonomisti uopšte predviđaju da će tri SST, koji uklanjaju tarife i druge mere zaštite američkih proizvođača, doneti korist svim državama koje učestvuju u tom paktu, jer će se tako stvoriti veće zajedničko tržište, povećanje proizvodnje i sniženje cena. S druge strane, takvi sporazumi stvaraju i gubitnike - dobro plaćene radnike koji gube posao zbog jeftinije radne snage u drugoj zemlji.

Bela kuća i republikanski lideri, pak, tvrde da će SST s trima zemljama brzo razbuditi uspavanu američku ekonomiju i ljude vratiti na radna mesta.

Državna sekretarka Hilari Klinton (Hillary Rodham Clinton) je usvajanje SST-a pohvalila kao veliki napredak spoljne politike SAD. Ona očekuje da će samo pakt s Južnom Korejom stvoriti 70.000 novih radnih mesta.

„Otvaranjem novih tržišta za izvoz iz Amerike i privlačenjem novih investicija u američke gradove, naša ekonomija stvara radna mesta i ubrzava razvoj kod nas“, ocenila je sekretarka Klinton na jednom skupu u Vašingtonu, DC.

No, Komisija za međunarodnu trgovinu SAD (the United States International Trade Commission - USITC), savezna agencija koja je prvobitnmo proučavala sistem povlastica, objavila je da bi ekonomski uticaj SST-a bio minimalan, jer te tri države predstavljaju relativno mala tržišta za američke robe i usluge.

Skromni rast tražnje bi bio vezan najviše za Južnu Koreju, koja je po veličini 14. ekonomija sveta. SST sa SAD imaju samo još Australija, Izrael, Kanada i Singapur, od razvijenih država.

Komisija je još predvidela da bi najviše koristi imali farmeri, zbog povećane tražnje za mlečnim proizvodima, govedinom, svinjetinom i peradi.

Seul: Protest zbog SST sa SAD (Foto: Beta - 13.10.2011.)

Negativni uticaj paktova bi se osetio kod gašenja poslova, najviše u tekstilnoj industriji.

Protivnici, među njima očekivano tekstilne kompanije, tvrde da će sporazumi ugroziti ekonomiju, uništavanjem njene industrijske baze. Za primer su uzeta preduzeća iz Južne Koreje, koja bi profitirala mnogo više od američkih, jer bi se njima otvorilo znatno veće tržište.

SST su usvojeni prvi put od 2007. godine, kada je takav sporazum potpisan s Peruom. Administracija Džordža Buša je uspela da dogovori sporazume sa čak 14 država, ali nije uspela da u Kongresu dobije dovoljnu podršku, od vremena kada su demokrate 2008. godine dobile većinu u oba doma Kongresa.

„[Sporazumi] se pripremaju već 5 godina, ali smo ih konačno završili,“ podseća republikanska predstavnica iz Kanzasa Lin Dženkins (Lynn Jenkins).

Sledi njihovo potpisivanje i primena, koja će otkriti ko će imati više koristi.

Ipak, već prema prvim reakcijama u Južnoj Koreji - protestima sedenja na ulicama Seula - jasno je šta partneri SAD misle o sporazumu.