FHP podneo preko 50 prijava

Prijave su podnete zbog zločina počinjenih nad preko 850 ratnih zarobljenika iz Žepe i okolnih naselja u BiH.

Prema krivičnoj prijavi, oni se terete "za zločin počinjen nad muslimanskim ratnim zarobljenicima u zarobljeničkim logorima Republike Srbije - Šljivovica (opština Čajetina) i Mitrovo Polje (opština Aleksandrovac) od kraja jula 1995. do 10. aprila 1996."

Krivična prijava je podneta protiv rukovodioca Štaba DB u Užicu zaduženog za smeštaj Muslimana prognanih iz Žepe, Velibora Gradeljevića i komandanata, kako se navodi, logora Šljivovica Zorana Prljevića i Mitrovo Polje Vladimira Milićevića.

Pored njih, za zločine su osumnjičeni: inspektori MUP-a Srbije iz Odseka za strance Policijske uprave Užice Radomir Dogandžić i Radoslav Ojdanić, inspektor SUP-a Užice Rade Ojdanić zvani Roki i policajac-inspektor iz OUP Bajina Bašta Mihailo Lukić.

Krivična prijava je podneta i protiv tadašnjeg komandanta 16. graničnog bataljona VJ, kapetana Slobodana Radenkovića i desetak drugih vojnih starešina (komandira četa, vodova i odeljenja), kao i vojnika-graničara i pripadnika Komande Drinskog (Užičkog) korpusa.

Prema saopštenju Fonda, krivična prijava se odnosi i na više pripadnika vojnih službi bezbednosti VRS i VJ.

U saopštenju Fonda se podseća da je od 29. jula do 3. avgusta 1995. oko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja, među kojima i nekoliko desetina maloletnika i dve žene, bežeći pred VRS stiglo preko Drine u Srbije i okupilo se u podnožje planine Zvijezda.

"U Srbiji su ih zarobili pripadnici VJ i MUP i sproveli u logore Šljivovica i Mitrovo Polje", gde je, kako navodi FHP, više njih ubijeno, osakaćeno i svirepo mučeno.

"Mnogi zatvorenici, među ostalima i Šećan Dizdarević, Abid Agić, Nazif Krlić i Meho Jahić, umrli su od posledica premlaćivanja, a više desetina je teško telesno i psihički povređeno, trajno im je oštećeno zdravlje, sa posledicama potpunog i trajnog invaliditeta.

U logorima su pripadnici MUP i DB tukli zarobljenike, uskraćivali im lekove i lekarsku negu, pravo na održavanju lične higijene, vodu i hranu, uključujući i hranu koju su logorašima donosili predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

"Više desetina zarobljenika, koje su pripadnici srpskih snaga i DB-a smatrali počiniocima zločina nad Srbima u BiH, bili su izolovani od ostalih zarobljenika i njih su pripadnici srpskih snaga najviše mučili, a nekoliko meseci su ih skrivali od predstavnika MKCK koji su popisivali zarobljenike, navedeno je u saopštenju.

Zarobljenici su sukcesivno repatrirani ili otpušteni u treće države u periodu od sredine januara do 10. aprila 1996. godine.

U ime 20 zarobljenika, FHP je 2007. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo pet tužbi protiv države Srbije za naknadu štete zbog torture koju su pretrpeli u logorima.

Sudovi su prvostepenim presudama odbili 11 tužbenih zahteva na osnovu iskaza svedoka koje je predložila država, a koji su potvrdili da u Šljivovici i Mitrovom Polju nisu bili logori, već sabirni centri i da u njima nije bilo torture nad muslimanskim zarobljenicima.

Po jednoj tužbi još nije doneta prvostepena presuda, a još nijedan od pokrenutih postupaka nije pravosnažno okončan.