Srbija skromno slavi Dan pobede

U bivšoj SFRJ, u maju je glavni praznik bio Titov rođendan, ali nije jasno zašto se danas 9. maj ne doživljava kao bitan dan, koji zaslužuje više od polaganja venca.

Pre 66 godina bacali su šapke i pucali u vis, danas im je ostalo da nazdravljaju jedni drugima. Zajedno u kafani ponovo su seli Sovjeti i Jugosloveni, prisećajući se kako su pobedili Nemce.

"Celo čovečanstvo je bilo radosno jer je to bio slomljen najveći neprijatelj", kažu veterani.

"Svake godine se prisećamo tog osećanja koje smo imali devetog maja i radujemo se isto oanko kao na sam dan pobede", kaže Lev Kacevič, stariji vodnik, veteran Crvene armije.

Dok slušaju veterane Crvene armije koji su učestvovali u odbrani Moskve, Lenjingrada i Staljingrada, o načinu kako slave 9.maj, članovi Subnora žale zbog onog kako se to radi u Srbiji.

"Dan pobede za nas je veliki praznik jer smo dokazali čitavom svetu da se borimo protiv najvećeg zla 20. veka protiv fašizma i čni mi se da smo u tome dali svoj ogroman doprinos sa obzirom da smo mala zemlja", kaže Slavko Popović, general JNA.

"Zbog toga treba ozbiljno kazati svima onima koji drže vlast da bi trebalo promeniti svoju politiku u odnosu na istorijski značaj politike i borbe i pobede nad fasizmom", kaže on.

Dan pobede u nekadašnjoj Jugoslaviji uvek je bio u senci Praznika rada i Dana mladosti pa su tek tri parade održane na 9. maj, za razliku od Rusije gde je to praznik nad praznicima u šta se prošle godine uverio i Boris Tadić.

To je za nas najveći praznik koji proslavljamo sa suzama u očima jer ogroman broj ljudi nije dočekao taj srećan dan, kaže crvenoarmejac Jurij.

"Posle tako teškog četvorogodišnjeg rata kada se svaki dan pitate: Kada će već jednom da se završi?, kada beskonačno dugo čekate kraj. I onda odjednom neverovarna radost. Gotovo! Šapke lete u vazduh", priseća se kamarad Lev.

Sukob dve ideologije koji i dalje traje?

Odgovor na pitanje zašto se u Srbiji Dan pobede skromno obeležava političari vide u sukobu dve ideologije koji i dalje traje.

"Možda to i za posledicu ima i u poslednjem periodu pojavu nekih neofašističkih i ekstremističkih grupa sa kojima se ne može samo policija boriti na ulicama već treba da bude izraz jačanja neke društvene svesti o tome da je fašizam bio jedno veliko zlo koje ne sme više da se ponovi", kaže Ivica Dačić, predsednik SPS-a.

"Da bismo dostojno i sa uverenjem proslavljali Dan pobede, onda bismo morali da poštujemo istorijsku istinu da smo u II svetskom ratu imali dva antinacistička pokreta otpora, ideološki međusobno suprostavljena, partizanski i ravnogorski", kaže Vuk Drašković, predsednik SPO-a.

800.000 ljudi je učestvovalo u NOB-u, skoro 2 miliona ljudi je poginulo za te četiri godine. Dok se ne promeni način obeležavanja kapitulacije nacističke Nemačke, na veliku pobedu podsećaće nas samo plotuni topovi.