EU: Stanje u medijima zabrinjava

U Evropskom parlamentu su 1. i 2. marta, u organizaciji Grupe za medije i Evropske partije socijalista (PES), održane debate o stanju u medijima u EU.

Kao primeri loše prakse, između ostalih, su navedeni kontroverzni zakon o medijima u Mađarskoj, medijska imperija italijanskog premijera Silvija Berluskonija i zastrašivanja i nasilje u Grčkoj.

EU ponavlja da su joj ruke vezane, iako su ove slobode upisane u članu 11 Evropske povelje osnovnih prava, a stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma postale su obavezujuće, dodaje “Juropolitiks“.

"Problem prevazilazi Mađarsku. Sloboda medija godinama se postojano smanjuje, posebno na jugu (Evrope). Ima sve više i više nasilja. U Grčkoj i Letoniji bilo je ubistava novinara", rekao je predstavnik Reportera bez granica Olivije Bazil.

U Irskoj je za bogohuljenje predviđena kazna od 25.000 evra, u Velikoj Britaniji pravni sistem dozvoljava krivično gonjenje novinara iz svih delova sveta, što predstavlja zakonske načine pritiska na novinare, dodao je Bazil na konferenciji koju je 1. marta organizovala Grupa za medije EP.

U Češkoj postoji zakon o prisluškivanju, a Slovačka je usvojila zakon o obaveznom pravu na odgovor, što, po Bazilovim rečima, osporava zaštitu izvora, pod izgovorom "nacionalne bezbednosti".

On je objasnio da pravo na odgovor kod novinara dovodi do autocenzure, dok često astronomske novčane kazne predstavljaju ekonomsku cenzuru.

Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding rekla je “Juropolitiksu“ da se Evropska povelja odnosi samo na oblasti obuhvaćene evropskim zakonodavstvom, ali da direktiva o medijima ne postoji.

Evropski poslanici u više navrata nisu uspeli da se usaglase o rezoluciji kojom bi se Evropska komisija pozvala da predstavi nacrt direktive o medijskom pluralizmu, pošto onima koji je podržavaju nije jasno šta ona treba da sadrži, dodaje “Juropolitiks“.

Na konferenciji u organizaciji PES-a održanoj 2. marta francuska poslanica Katrin Troman osvrnula se na tri problema: ekonomsku nezavisnost medija, pristup internetu kao sredstvu izražavanja i informisanja i prava novinara.

Ona se založila za napredak u evropskim zakonima, a zatim i za direktivu o medijskom pluralizmu.

Italijanski novinar Lorenco Konzoli, bivši predsednik Međunarodnog udruženja novinara (IPA), pozvao je EP da učini prvi korak, iskoristi svoju zakonodavnu funkciju i nađe "moguću pravnu osnovu za preduzimanje akcije".