CG-EU: Prvi zadaci Podgorice

Kako pišu "Vijesti", neophodno je i jačanje zakonodavne i nadzorne funkcije parlamenta.

Uslove je juče u Briselu predstavio evropski komesar za proširenje Štefan File. On će u Podgorici uručiti premijeru Milu Đukanoviću Mišljenje o kandidaturi Crne Gore za članstvo u EU i Analitički izveštaj u kojem je napravljen presek stanja u zemlji, piše podgorički list.

U Mišljenju Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu, u kojem su šefovi država i vlada zemalja EU, da Crnoj Gori da status kandidata. Savet bi, kako se očekuje, o tome trebalo pozitivno da se izjasni u decembru.

“EK smatra da pristupni pregovori sa Crnom Gorom treba da budu otvoreni onda kada postigne neophodan stepen u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, posebno Kopenhaških kriterijuma koji se tiču stabilnosti institucija koje garantuju vladavinu prava”, kazao je File.

On je nekoliko puta istakao da će Crna Gora, ali i sve druge zemlje koje žele u EU, postati članice Unije samo onda kada budu zaista spremne.

Svaki napredak na evropskom putu, tvrdi File, biće baziran na ubedljivim rezultatima u ispunjavanju zadatih kriterijuma. Prva evaluacija onoga što je urađeno na ispunjavanju kriterijuma trebalo bi da bude na jesen sledeće godine.

Da bi počela pristupne pregovore, Crna Gora mora da završi značajne korake u reformi javne administracije uključujući amandmane na Zakon o administrativnoj proceduri i Zakon o javnim službenicima i nameštenicima.

Treba da ojača upravu za kadrove i Državnu revizorsku instituciju, a "uz to je potrebno da se osnaži profesionalizam i depolitizacija javne administracije i da se prilikom imenovanja i unapređenja ojača transparentan i pristup zasnovan na zaslugama".

“Vladavina prava treba da se ojača posebno kroz depolitizaciju i imenovanja na osnovu zasluga članova Sudskog i Tužilačkog saveta i državnih tužilaca, kao i kroz ponovno osnaživanje nezavisnosti, autonomije, efikasnosti i odgovornosti sudija i tužilaca”, stoji u preporuci koja je data u okviru Mišljenja.

Ističe se i da Crna Gora treba da primeni zakonski i politički okvir za antidiskriminaciju u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, garantuje pravni status raseljenim osobama, posebno Romima, Aškalijama i Egipćanima i obezbedi poštovanje njihovih prava.

EK traži od Crne Gore da poveća slobodu medija. Tome će se, kako je kazao Maurer, posvetiti posebna pažnja u narednom periodu.
Od Crne Gore se traži i da se drži sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa klevetom, a potrebno je i da ojača saradnju sa civilnim društvom.

“Sloboda izražavanja, uključujući i medije je garantovana Ustavom i u praksi se široko primjenjuje. Na medijskoj sceni postoji raznolikost i pluralizam, iako je finansijska održivost medijskih kuća često slaba”, piše u analitičkom izveštaju.

Dodaje se da kapaciteti i nezavisnost javnog servisa treba da budu ojačani i da je potreban veći balans između Zakona o tajnosti podataka, Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama kako bi se sprečilo preterano sprečavanje pristupa informacijama.