O Srbiji i u Evropskom parlamentu

U debati povodom 10 godina odnosa između EU i Srbije, govornici su istakli važnost koju u saradnji Srbije i Unije ima zajednička rezolucija o Kosovu.

Predsednik odbora Evropskog parlamenta Eduard Kukan, koji je predsedavao sastanku, ocenio je da je činjenica da je na ovako komplikovanu temu postignuto saglasje Beograda i Brisela "veliki događaj i za ljude iz Srbije, i za ljude iz EU".

"Sada postoji izuzetno pozitivna atmosfera za napredak Srbije u evropskim integracijama i velika bi greška bila ne iskoristiti je", rekao je Kukan, izrazivši nadu i da će današnje saslušanje doprineti ovoj "dobroj atmosferi".

Evropski komesar za proširenje Štefan File je usvajanje usaglašene rezolucije u UN ocenio kao "izuzetno dostignuće" koje je ostvareno zahvaljujući "hrabrom i odgovornom pristupu srpskog rukovodstva".

"Otvorena je nova stranica u odnosima EU i Srbije", rekao je File, dodajući da ovakav pristup Srbije predstavlja i važan korak u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji će EU podržavati.

I izvestilac parlamenta o Srbiji Jelko Kacin ocenio je da "kompromis Brisela i Beograda" o rezoluciji "predstavlja novi početak u odnosima" EU i Srbije.

"Uprkos razlikama koje su postojale u prošlosti, sada bi svi regionalni problemi trebalo da budu rešavani na partnerski način", rekao je on.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je, izrazivši zadovoljstvo postizanjem kompromisa sa EU, naglasio, međutim, da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova za Srbiju neprihvatljiva i da je "stav Srbije po tom pitanju jasan".

"Mi želimo da budemo deo rešenja koje će biti prihvatljivo svima, uključujući i Srbiju. Spremni smo da sa EU radimo na nalaženju opšteprihvatljivog rešenja", rekao je on.

U tom kontekstu, Đelić je kazao da se, da bi dijalog bio uspešan, moraju uzeti u obzir prava obeju strana - interesi i Srba i Albanaca.

Prema njegovim rečima, predstojeći dijalog između Beograda i Prištine mora se odvijati u "atmosferi stabilnosti i mira".

"Mislim da je to evropski način za napredak. Svako će morati nečega da se odrekne. Nikako da jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi", dodao je on.

Đelić je okupljene podsetio na to gde je Srbija bila po padu režima Slobodana Miloševića - najsiromašnija država Evrope sa uništenom privredom i izgubljenim ugledom - dok se danas smatra pouzdanim partnerom sa privredom koja je već, praktično, integrisana u EU.

Đelić je rekao da Srbija neće štedeti napora u hvatanju preostalih odbeglih haških optuženika i napomenuo da je za svoju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije već dobila pohvale i od EU, ali i od SAD.

"Pravosudne reforme su veoma važne i delikatne i nastavićemo da radimo sa svojim evropskim kolegama kako bismo ispravili bilo kakve greške. Ta reforma je bila neophodna i veoma smo joj posvećeni i nastavićemo sa njom", dodao je on.

Grupa prijatelja Srbije u EP

Novoosnovana Grupa prijatelja Srbije u Evropskom parlamentu izaziva veliku pažnju.

Danas se, u Evropskom parlamentu, prvi put sastala novoosnovana Grupa prijatelja Srbije, čije osnivanje su inicirali evropski poslanici, Zoran Taler iz Slovenije i Viktor Bostinaru iz Rumunije.

Cilj ove Grupe prijatelja Srbije je da ojača prijateljske veze i saradnju sa Srbijom i njenim predstavnicima, i već sada među evropskim poslanicima izaziva veliki interes.

"U Grupu prijatelja Srbije smo pozvali sve poslanice i poslanike Evropskog parlamenta, a odazvali su se oni koji u Srbiji vide potencijalnu prijateljicu, saveznicu i članicu EU", kaže Zoran Taler i dodaje da EU otvara vrata državama zapadnog Balkana, a da projekat udružene Evrope neće biti zaključen bez tih država.

"Ova grupa je samo dodatni signal regionu da zanimanje za njega, od strane EU, ne popušta, čak i jača", kaže Zoran Taler koji namerava da u okviru Grupe prijatelja Srbije, tokom ove i iduće godine, organizuje niz susreta koji će biti zanimljivi ne samo sa političkog stanovišta, već i sa stanovišta kulture, obrazovanja, privrede i drugih oblasti.