Siromašnima kriza još teže pada

Veće cene, najave poskupljenja i nestašice osnovnih životnih namirnica pogađaju sve, ali oni koji su jedva sastavljali kraj s krajem sada to čine još teže.

Njima je svejedno da li ulja i mleka ima u rafovima - čak i kada su police pune, porodice poput Ibrića iz Zaječara često i ne mogu da ih priušte.

Sa šestoro dece i osam hiljada dinara sve je još teže kada u doba krize nema ni onih koji su pomagali.

"Živimo od ničega, niko nam ne pomaže. Ko će da nam da sa tolikom decom, svako gleda na sebe. Oni se još žale što rade, što primaju plate, koliko su njihove plate 20 o000, a onda se žale u prodavnici da nemaju ni za ovo ni za ono, a kamoli meni da daju. Ne verujem ja da takvih ljudi ima koji su sažaljeni da bi nam nešto pomogli", kaže Slađana Ibrić.

Beograđani primećuju siromaštvo na ulicama svog grada, ali malo njih se odlučuje da ponudi pomoć. Tu su, kažu, tek kada pomoć neko zatraži.

“Ja lično nisam siromašna, ali primećujem.”

B92: Pomažete nekog?

“Kad god mogu, verujte.”

B92: A kako pomažete?

“Pa eto tako traže ljudi na ulici.”

“Kako pomažem? Pa jednostavno kad dođe neko i kucne na vrata, ja mu dam neki prilog i to je to.”

“Dajem stalno pare siromasima. Kome? Pa ono, siromašnim, prosjacima...”

“Otišao sam u penziju pre jedno tri godine, imao sam penziju 300 evra, a sad imam nepunih 200. I s čim da pomažem, evo žena mi ne radi sad je vodim lekaru i tako to. Večito neki problemi.”

U Crvenom krstu Srbije kažu da je u ovo krizno vreme donatorska pomoć obezbeđena za programe za najsiromašnije, ali da za dugoročne programe pomoći nema dovoljno ljudi dobre volje.

U doba krize, siromaštvo je vidljivije, pa je i otpor prema siromaštvu veći, a ljudi se klone siromašnih i ne žele ni da ih vide, kaže sociolog Vladimir Vuletić.

“Bezosećajnost jeste veća u doba krize jednostavno zbog toga zato što svako gleda da zaštiti sebe, svoje neposredno okruženje, svoju porodicu i da se kloni nevolja, da se kloni problema. Na kraju krajeva, i tu su i mogućnosti da se pomogne nekom drugom manje. Tako da u principu u ovoj situaciji sveopšteg takmičenja naravno da jeste bezosećajnost veća”, kaže Vuletić.

Neki ipak dobro vide svet oko sebe. Fotografije o siromaštvu izložene u galeriji Studentskog grada pričaju onu težu priču o životu koju su mnogi spremni da zaborave.

“Fotografisala sam svet koji ja vidim, svet koji možda ne vidi svako. Da ljudima probudim emocije, da ne žive svi glamurozan život, da ne žive svi divno i bajno, da ne žive svi u lepim uslovima”, kaže Vesna Kojić, studentkinja fotografije FPU.

Ona podseća da siromaštvo nije samo u materijalnom, nego i duhovnom smislu.

“Ljudi i kad prođu pored prosjaka neko da dinar neko ne da. Ali sve je stvar nekog unutrašnjeg stanja, nije siromaštvo samo to što je oko nas, možda smo mi sami u sebi siromašni”, dodaje Kojićeva.

U svetu je već postao trend da bogataši svoju celokupnu imovinu posle smrti ostavljaju dobrotvornim fondacijama. Tako je vlasnik lanca drogerija DM u humanitarne svrhe ostavio više od milijardu evra. Srpski biznismeni za sada ne najavljuju nešto slično, već samo povremeno pomažu ugrožene.