Služen parastos žrtvama "Oluje"

Danas se navršava 15 godina od početka akcije hrvatske vojske i policije “Oluja”.

U akciji hrvatskih snaga poginulo je oko 1 600 srpskih civila i vojnika, više od 1 800 ljudi još se vode kao nestali, dok je u Srbiju i Republiku Srpsku izbeglo oko 250 000 stanovnika Krajine.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, služio parastos žrtvama.

Molitva i sveće za nastradale pre 15 godina. Kao hrišćani, Srbi moraju Hrvatima da oproste zločine u "Oluji", jer to vera nalaže, ali nikada ne smeju da zaborave te žrtve, poručio je patrijarh Irinej na parastoru u crkvi Svetog Marka.

“Sve se to desilo u jednom vremenu koje je bilo lišeno razuma, u vremenu bez imalo čovekoljublja, u vremenu gde je zlo trijumfovalo, a pravda i istina bila pogažena”, ocenio je patrijarh.

A za proterane ostaju isti problemi. Nerešena sudbina nestalih, nemogućnost izbeglica da se vrate na svoja ognjišta, podseća predsednik Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj, Čedomir Marić.

“Ono što je najbolnije za nas porodice je odlaganje rešavanja sudbine nestalih. I posle 15 godina još uvek u Hrvatskoj postoje grobnice iz ‘Bljeska’ i ‘Oluje’”, naveo je Marić.

Milojko Budimir iz Udruženje izbeglica iz Hrvatske, smatra da je osnovna prepreka za povratak izbeglica to što su im oduzeta stanarska prava.

“Osnovni razlog zašto ne mogu da se vrate je jer nije Hrvatska ispoštovala potpisano i Srbima vratila stanarska prava. Stambeno zbrinjavanje nije zamena za oduzeta stanarska prava”, naveo je on. Deo izbeglih je posle “Oluje” otišao na Kosovo. Put do naselja u Malom Zvečanu je prohodan samo za terenska vozila, a zimi ne mogu da im dostave hranu iz narodne kuhinje.

Jela Vladetić iz okoline Knina posetila je jednom svoju kuću

“Nama je dole ostalo sve pusto. Ja sam bila prošle godine u mom rodnom kraju. Nama su ukinuta sva stanarska prava. Bila sam na svojoj očevini. Naša rodna kuća nije spaljena, ali je opljačkana, ali je voda puštena i sve je opljačkano do kraja”, navodi ona.

S druge strane Nada Remija iz Gline, koja takođe trenutno živi u Malom Zvečanu, nema snage da ode da poseti svoj nekadašnji dom.

“Da moram otići na groblje bilzu moje kuće, ne bi se ni vratila, tamo bi krepala. Uvatilo te srce i gotov si. Slabo mi je srce i ne mogu bez lekova. I doktorka mi je rekla da ne sme da se sekiram, a kako da se ne sekiram”, kaže ona.

A Hrvatska se priprema za proslavu Dana pobede i domovinske zahvalnosti. U toj državi se 5. avgusta akcija “Oluja” slavi kao vojni uspeh.

Opširnije o posledicama koje različita gledišta na “Oluju” ostavljaju na odnose Srbije i Hrvatske, možete čitati u našoj posebnoj vesti.

Raseljeni Srbi čekaju pomoć

Dokumentacioni centar Veritas ocenio je, povodom godišnjice “Oluje”, da raseljeni Srbi iz Hrvatske, kao i povratnici, još očekuju pomoć međunarodne zajednice u rešavanju problema.

Ističe se da zbog diskriminišućih zakona, koji su na snazi u Hrvatskoj, raseljenim Srbima nije omogućen povratak, kao ni ostvarenje imovinskih i drugih prava.

Problem povratka mogao bi da bude rešen donatorskom konferencijom, koju je još pre dve godine u Hrvatskoj iniciralo Srpskog narodnog vijeća.

Poslanik u hrvatskom Saboru i predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac rekao je za B92 da su već održani brojni sastanci i da bi donatorska konferencija, na kojoj bi bila prikupljena sredstva za povratak, mogla da bude održana na jesen, a najkasnije početkom naredne godine.

Milorad Pupovac (FoNet,arhiva)

"Donatori bi bili, osim Evropske komisije, SAD, Komesarijata za izbeglice, sama Hrvatska i najverovatnije Vlada Srbije u nekim aspektima, kada je u pitanju podrška povratku izbeglica. Momenat je jedinstven i njega ne bi trebalo propustiti i najveća odgovornost stoji na Vladi u Zagrebu i Vladi u Beogradu, da međunarodnoj zajednici prezentiraju koliko je tačno ljudi koje treba stambeno zbrinuti i koje su to još najvažnije pretpostavke za ostvarivanje uslova održivosti za one koje su se vratili ili će se vratiti u Hrvatsku“, kaže Pupovac.

Bez rešavanja problema izbeglih i raseljenih, nema ni ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Pupovac kaže da je to politički uslov već godinama i da je plan o donatorskoj konferenciji bio prezentovan i bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu, pred odlazak sa funkcije.

"Ono što je bitno je da postoji saglasnost kod onih koji su spremni da pomognu i Hrvatskoj i Srbiji, a što je najvažnije, spremni su da pomognu i samim izbeglicama, jer ne treba zaboraviti da su donacije za rešavanje izbegličkih problema ne samo u Hrvatskoj, nego i u BiH, Srbiji odavno presušile i da ih odavno nema i da je ne samo volja hrvatske vlade, već i volja ključnih članova međunarodne zajednice da Hrvatskoj i Srbiji pomognu da prevladaju preostala izbeglička pitanja“, smatra on.