Izveštaj o dve godine rada Vlade

Povodom dvogodišnjice mandata kabineta Mirka Cvetkovića, na sednici Vlade Srbije, otvorenoj za javnost, premijer je predstavio izveštaj o dosadašnjem radu.

Kabinet Mirka Cvetkovića proslavlja drugi rođendan. Razloga za slavlje očigledno, ima jer je premijer na početku posebne sednice dvadeset minuta nabrajao uspehe Vlade na čijem je čelu.

Ukidanje viza, reforma pravosuđa, uspešna borba sa ekonomskom krizom...

Cvetković je nakon uvodonog izlaganja otvorio diskusiju. To je bila prilika da novinari podesete premijera da građani imaju utiska da nikad teže nisu živeli.

Premijer je rekao da Vlada zna da građani teško žive i da se trudi da ima pomogne.

Ipak, nije želeo u brojkama da ocenjuje rad Vlade, kao ni rad svojih ministara.

Cvetković je prvo podsetio da su ciljevi koje je Vlada zacrtala: evropski put Srbije, diplomatska i pravna borba za Kosovo, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti i borba protiv kriminala i korupcije.

"Verujem da je Srbija danas bliža svim ciljevima oko kojih se pre dve godine okupila ova koalicija. Naš posao je da radimo u interesu naroda. Za nama je jedan od najtežih perioda u istoriji zemlje i uveren sam da ćemo u godinama koje dolaze mnogo više govoriti o uspesima nego o teškoćama", poručio je premijer Cvetković.

Premijer je rekao da je vlada u prvoj polovini mandata pokrenula proces suštinskog uređenja države, kroz reforme koje donose dugoročna i sistemska rešenja i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu.

Kako je naveo, na predlog vlade, parlament je usvojio 470 zakona, čija primena donosi najbitnije reforme i uvodi evropska pravila u sve segmente društva u Srbiji.

Sednica Vlade bila je otvorena za medije (Tanjug)

"Posle pola veka, pokrenuta je reforma provosuđa koja oporavlja zastareo i neefikasan pravosudni sistem. Reformskim zakonima uveli smo red u političko organizovanje u Srbiji i otklonili nepravilnosti u izbornom postupku i funkcionisanju državne uprave, čime smo u značajnoj meri doprineli razvoju demokratije. Nakon deset godina stvoren je zakonski okvir za delovanje civilnog društva, verskih zajednica i zaštitu prava nacionalnih manjina", rekao je Cvetković. Kako je podsetio, u protekle dve godine je politički je stabilizovan jug Srbije, prvi put su u Srbiji uspostavljeni evropski standardi u oblasti životne sredine i prostornog planiranja, suštinski reformisana Vojska Srbije uskoro postaje profesionalna armija, reformisane su i bezbednosne službe, a brojnim zakonima uređuju se oblasti poljoprivrede, trgovine i zaštite potrošača, telekomunikacija, saobraćaja, kulture, sporta ...

"Danas sa pravom možemo da kažemo da je naša zemlja pokretač najozbiljnije regionalne saradnje. Naš cilj je da sa susedima uspostavimo najbolje odnose vođene zajedničkim interesima. To je jedini put da se ekonomski, politički i bezbednosno stabilizuje region. Saradnja policija i pravosuđa u regionu već daje ozbiljne rezultate u suzbijanju organizovanog kriminala", rekao je Cvetković.

Prema rečima Mirka Cvetkovića, u prvom delu mandata vlade uklonjene su brojne prepreke ka EU, i posle 20 godina blokade, građani putuju bez viza, a promet robe se odvija nesmetano, ratifikovan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a Srbija je predala zahtev za prijem u EU.

Srbija, međutim, kako je poručio, taj posao nije okončala, i pred njom je još mnogo rada i strpljenja.

"Kosovo najkrupniji problem"

Premijer je izjavio da je najkrupniji državni problem sa kojim se Vlada Srbije suočila u protekle dve godine pitanje Kosova, i pozvao međunarodne organizacije da, u skladu sa svojim mandatom u pokrajini, obezbede mir i potpunu slobodu za sve građane.

Cvetković je rekao da se demokratska Srbija opredelila za mirno i postupno rešavanje ovog problema, uz mnogo strpljenja i bez improvizacija.

"Nismo povukli nijedan potez koji bi ugrozio bezbednost naših građana u južnoj pokrajini. Naš cilj je da zaštitimo sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet, stvarajući uslove za trajnu stabilnost. Kosovo i Metohija je naša pokrajina koja je pod protektoratom UN", rekao je Cvetković.

(Tanjug)

Srbija je, kako je podsetio, nastojala da i na grube provokacije, poput nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, odgovori kao demokratska zemlja, obezbeđena je podrška Generalne skupštine UN i uskoro će Međunarodni sud pravde u Hagu oceniti da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

"Naša diplomatija je zaustavila proces priznavanja nezavisnosti i izborila se za veliko interesovanje svetske javnosti za ovaj proces u kojem učestvuje čak 35 država. Mi očekujemo pozitivno mišljenje Međunarodnog suda koje će dati šansu novim pregovorima o Kosovu i Metohiji. Želimo iskrene pregovore i pravedno rešenje koje će osigurati trajnu stabilnost čitavog regiona", rekao je Cvetković.

"Zahtevamo od međunarodnih organizacija da u skladu sa svojim mandatom na Kosovu i Metohiji obezbede mir, potpunu slobodu za sve građane i uslove života po civilizacijskim normama, da omogući povratak dve stotine hiljada raseljenih, povrat uzurpirane imovine i obnovu porušenih objekata", poručio je premijer.

Srbija, kako je rekao, ni po koju cenu neće odustati od odbrane Kosova i Metohije, bez obzira na sve provokacije ekstremista, i apeluje na kosovske Albance i predstavnike međunarodnih organizacija da ne pribegavaju rešenjima koja ugrožavaju prava građana na normalan život.

"Srbija će nastaviti da ulaže znatna sredstva u opstanak i poboljšanje uslova života srpske i ostalih ugroženih nacionalnih zajednica u Pokrajini. Nastojimo da ekonomskim razvojem obezbedimo da ljudi na tom području žive od svog rada, a ne da zavise od socijalne pomoći. Ukinuli smo dvostruke plate, a ušteđena sredstva usmerili u podsticanje razvoja privrede u pokrajini", kazao je Cvetković.

"Suočavanje sa krizom"

Najviše snage i sredstava vlada je, prema njegovim rečima, uložila na ekonomskom planu, a umesto razvojnih mera, bila je prinuđena da upravlja jednom od najvećih ekonomskih kriza u savremenoj istoriji.

"Svetska finansijska kriza je pretila da potpuno razori ekonomiju Srbije već iscrpljenu višedecenijskom blokadom, ratnim razaranjima i tranzicionim procesima. Bili smo suočeni sa opasnošću da domino-efektom najpre bude razbijen finansijski sistem, a potom zamre privredna aktivnost, što bi dovelo do socijalnog kolapsa", podsetio je premijer.

Premijer je naveo da kriza nije zaustavila realizaciju vitalnih infrastrukturnih projekata, a vlada je u protekle dve godine uspešno stabilizovala energetski sektor i na dobrom je putu da znatno poveća energetske potencijale zemlje.

Vlada od svog formiranja, kako je podsetio, intezivno radi i na realizaciji projekta elektronske uprave, ulaže u zdravstvo, obrazovanje i nauku.

Opširnije možete čitati u našoj rubrici Biz.

Stamenković o glavnim ekonomskim problemima

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da određeni problemi zahtevaju hitnu reakciju kako ne bi prerasli u veće poremećaje koji mogu imati teže posledice.

Stamenković navodi da su problemi finansiranje budžetskog deficita, jačanje nelikvidnosti i sve veći broj firmi u blokadi, zastoj u kreditiranju privrede kao i ubrzano povećanje vrednosti evra.

"Dobra vest je da je evro danas malo jeftiniji nego juče - relativno veliki obim prodaje evra na deviznom tržištu od strane NBS, za sad to nije ugrozilo devizne rezerve, ali nastavljanje ovakve dinamike jednog dana bi postavilo pitanje sposobnosti deviznih rezervi da utiču na kurs na ovaj način kao do sada", naveo je Stamenković.

Prema Stamenkovićevim rečima, industrijska proizvodnja stagnira, a opada proizvodnja prehrambenih proizvoda i naftnih derivata. On je naveo da se "nastavlja uzlet izvoza, ali je uspostavljena i rastuća tendencija uvoza".

Stamenković je procenio i da će eventualno ubrzanje inflacija zavisiti od kontrolisanih cena, cena nafte i od toga da li će se pristupiti otklanjanju dispariteta, pre svega kada je u pitanju električna energija.

"Sadašnji vrednosni indikatori prodaje ukazuju na postepeni i relativno spor oporavak, ukazuju na rast inflacionih očekivanja kod privrednika, veliki broj njih očekuje da će u naredna 3 meseca da poveća svoje cene, pesimizam u pogledu očekivanih domaćih i stranih investicija i relativno visok procenat, preko 14 odsto firmi se izjasnilo da planira da otpusti radnike u naredna 3 meseca", kazao je Stojan Stamenković.

Stamenković ocenjuje da su mere Vlade za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize imale pozitivan efekat na privrednu aktivnost, ali problem niske likvidnosti i niske kreditne sposobnosti preduzeća time nije rešen.