Popoviću i Beari doživotne kazne

Haški tribunal izrekao je do sada najviše kazne za zločin u Srebrenici - na doživotnu zatvorsku kaznu osuđeni su oficiri Vojske Republike Srpske Vujadin Popović i Ljubiša Beara.

Sudsko veće proglasilo je još petoricu pripadnika te Vojske odgovornim za zločin u Srebrenici u leto 95. godine kada je ubijeno oko 7 000 Bošnjaka i potvrdilo je u Srebrenici počinjen genocid.

Zbog genocida u Srebrenici, oficir Vojske Republike Srpske Vujadin Popović osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.

“Zbog svih navedenih razloga sudsko veće proglašava Vas, Vujadine Popoviću krivim za genocid, istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti, ubistva kao kršenje zakona i običaja ratovanja, progon kao zločin protiv čovešnosti. S obzirom na težinu počinjenih zločina i vašu neospornu odgovornost, sudsko veće smatra da je jedina adekvatna kazna - doživotni zatvor”, rekao je predsedavajući sudskog veća Karmel Agijus, izricući predudu.

Po istim tačkama i na istu kaznu - doživotni zatvor osuđen je i Ljubiša Beara. Drago Nikolić osuđen je na 35 godina zatvora, a Ljubomir Borovčanin oslobođen je krivice za genocid, ali je zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja osuđen na 17 godina zatvora.

Zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, Radivoje Miletić osuđen je na 19 godina zatvora, a Milan Gvero na pet godina. Vinko Pandurević je osuđen na 13 godina zatvora, ali je oslobođen optužbe za genocid.

Bivši oficiri VRS su optužnicom označeni kao učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice i Žepe, koje su tada bile pod zaštitom Ujedinjenih nacija, kao i ubistvo vojno sposobnih srebreničkih muškaraca. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić podseća da je prva presuda za genocid u Srebrenici izrečena generalu Radilsavu Krstiću, ali da je sada utvrđeno mnogo više činjenica o ovom događaju.

“Svim ovim presudama je potvrđeno ono što je rečeno u Krstićevoj - da je u Srebrenici izvršen genocid, ali nije bilo toliko podataka ko je sve od najviših oficira odgovoran i neposredno učestvovao”, podseća ona.

Kandićeva očekuje da se i u Srbiji sada pokrene postupak za genocid u Srebrenici i navodi da je Fond podneo krivičnu prijavu članova 10. diverzantkog voda Vojske Republike Srpske koji su bili pod komandom Ratka Mladića.

“Koji su, prema podacima, uspeli da obave svoj streljački zadatak, da ubiju 1 500 ljudi. Komandant je bio Miroslav Pelemiš”, objašnjava Kandićeva.

Suđenje sedmorici oficira Vojske Republike Srpske počelo je pred Tribunalom sredinom jula 2006, i to je do sada bio najveći postupak pred sudom u Hagu - trajao je 425 dana, a saslušano je 315 svedoka, od kojih je 182 izvela optužba, a 132 odbrana.

Tužilaštvo pozdravilo presudu

Tužilaštvo Haškog tribunala pozdravilo je presudu kojom je Tribunal osudio trojicu oficira Vojske Republike Srpske za genocid i pomaganje genocida nad Muslimanima u Srebrenici, a još četvoricu za zločine u toj enklavi i Žepi.

"Tužilaštvo pozdravlja presudu u predmetu protiv Vujadina Popovića i drugih u kojoj je pretresno veće potvrdilo da su snage bosanskih Srba u julu 1995. počinile genocid nad Muslimanima iz Srebrenice", izjavila je predstavnica glavnog tužioca Olga Kavran.

Kavranova je rekla da je tužilaštvo "zadovoljno što je pretresno veće proglasilo krivim svih sedam otuženih na osnovu dokaza koju je optužba iznela protiv njih".

Upitana na redovnoj konferenciji za novinare da li će se tužilaštvo žaliti na neku od presuda, Kavranova je odgovorila da je "još rano govoriti o tome" i da će odluka biti doneta pošto tužioci prouče presude.

Majke Srebrenice nezadovoljne presudom

Predsednica udruženja Srebreničke majke Hatidža Mehmedović rekla je u Sarajevu da su žrtve srebreničkog genocida "ponižene i ogorčene" današnjom presudom Haškog tribunala.

Ona je agenciji Beta rekla da je "sramna" presuda od pet, 13, 17 i 19 godina zatvora za Milana Gveru, Vinka Pandurevića, Radivoja Miletića i Ljubomira Borovčanina koje su danas izrečene u Haškom tribunalu.

Mehmedovićeva je ocenila da je u ovom slučaju u pitanju "politička igra Srbije i Haškog tribunala pred izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca UN" i dodala da je za srebreničke žrtve bolna činjenica da "još uvek najtrazeniji optuženi za ratne zločine Ratko Mladić nije uhapšen".

Predsednica srebreničkog udruženja je istakla da ni "doživotna kazna zatvora nije satisfakcija za preživele žrtve".

"Mi ćemo 11. jula ukopati našu decu bez ruku i glava. Ja ću tada ukopati dva sina i muža", rekla je Mehmedović koja je 15 godina tragala u masovnim grobnicama za njihovim telima.

"U slučaju genocida u Srebrenici, nema pravde. Svet bi trebao da se zapita da li će biti mira u svetu ako ne bude mira na Balkanu. A bez pravde, nema mira", rekla je Mehmedovićeva.

"U Srebrenici se dogodio strahovit zločin"

Današnja presuda Haškog tribunala je doneta u prvom stepenu i ona nije konačna, izjavio je Tanjugu direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Dušan Ignjatović.

On je naglasio da se može očekivati žalba protiv te prvostepene presude, kao i da postoji mogućnost da će Apelaciono veće Tribunala imati nešto drugačije stanovište od prvostepenog.

U ovom slučaju, iz same presude se može videti da su oficiri okrivljeni za direknu odgovornost za genocid u Srebrenici, a ne samo za pomaganje i podržavanje, kao što je to bio do sada slučaj, rekao je on.

“Moguće je da će nešto drugačije reći Apelaciono veće, ali je takođe očigledno da su i Međunarodni sud pravde i Tribunal zauzeli stanovište da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid nad bošnjačkim stanovništvom i bez obzira da li se ta pravna kvalifikacija nekom sviđa ili ne biće veoma teško da se ona izmeni“, naglasio je Ignjatović.

On je naveo da je veoma važno imati u vidu da se u Srebrenici dogodio “strahovit zločin velikih razmera“ i da se to nikako ne sme izgubiti iz vida i zaboraviti.

“Tu, pre svega, mislim da žrtve ne treba da budu zaboravljene“, istakao je Ignjatović i dodao da jedino ostaje nada da će ova i druge odluke, ili gestovi sa raznih strana, omogućiti žrtvama da nađu mir i da se upokoje.

On je ocenio da dalji pokušaji relativizovanja, negiranja, ili čak opravdavanja zločina u Srebrenici, ali i svih drugih zločina koji su se dogodili, bez obzira na to ko je bio izvršilac, a ko je bio žrtva, predstavljaju prepreku za normalizaciju stanja u regionu.