Uhapšen Miloš Simović

Odbeglog člana Zemunskog klana Miloša Simovića rano jutros su uhapsili pripadnici pogranične policije, pošto je pokušao ilegalno da pređe srpsko-hrvatsku granicu kod Morovića.

Simović je identifikovan u Beogradu na osnovu izjave jer kod sebe nije imao dokumenta, saopštio je MUP.

Simović je danas prebačen u sedmi paviljon zatvora Zabela, gde će odslužiti zatvorsku kaznu od 30 godina zatvora za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, odnosno 40 godina zatvora za više ubistava, potvrđeno je u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Pošto je pucao u Sretka Kalinića sa kojim je bio u bekstvu punih sedam godina, Miloš Simović uputio se ka Srbiji. Prilikom hapšenja u pograničnim delu sa Hrvatskom kod sebe nije imao dokumenta, a s obzirom na to da je bežao kroz nepristupačan teren bio je vidno iscrpljen i teško prepoznatljiv.

Predstavljao se kao Miloš Simović, a kako saznajemo nije bio agresivan, niti naoružan, a kod sebe je imao mali ranac, lap top računar i bežični modem. Ministar policije Ivica Dačić kaže da je Simovićevo hapšenje rezultat dobre saranje koju MUP Srbije ima sa Hrvatskom policijom.

"Već određeno vreme smo sa hrvatskim kolagama razmenjivali informacije o mogućem boravku pripadnika zemunskog klana na teritoriji Hrvatske", rekao je Dačić.

Portparol MUP-a Hrvatske Krunoslav Borovec rekao je da će protiv Simovića u Hrvatskoj biti podnesena krivična prijava zbog pokušaja ubistva Sretka Kalinića.

Borovec je rekao da je Hrvatska primila od Interpola zahtev za hapšenje i izručenje Sretka Kalinića koji je prosleđen Ministarstvu pravde.

“Da li će se njegov status promeniti u status uhapšene osobe zavisi od odluke suda koji će odlučivati o zahtevu o njegovom izručenju. Naš Interpol je primio taj zahtev i moguće je da mu bude određen ekstradicioni pritvor i u tom smislu će se smatrati kao osoba lišena slobode“, objasnio je Borovec.

A kakva je dalja sudbina Sretka Kalinića, gde, kada i kako će mu biti suđeno za zločine koje se tereti, odnosno gde će izdržavati kaznu za krvična dela za koja je već u Srbiji osuđen, možete čitati u našoj posebnoj vesti.

Kalinić i Simović su u bekstvu od atentata počinjenog u martu 2003. godine, a sudilo im se u odsustvu, pri čemu im je presuđeno po 30 godina zatvora zbog ubistva premijera, kao i 40 godina zbog više ubistava i otmica.

Od 2003. u bekstvu su i Vladimir Milosavljević Budala, Milan Jurišić Jure i Ninoslav Konstantinović, takođe osuđeni za ubistvo premijera Đinđića. Nenad Milić, zamenik nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, kaže da su postojale jasne indicije da su pre ubistva premijera “zemunci” bili u komunikaciji sa raznim srpskim političarima ali navodi da to sada nije slučaj i da odbegli pripadnici klana nemaju podršku oficijelnih institutucija.

"Apsolutno sam siguran da ne postoji. Oni su za kriminalistički milje dobra i jeftina radna snaga. Dobrodošli su jer su jeftini", ocenio je Milić, gostujući u emisiji “Kažiprst” RTV B92.

Milić kaže da je u skrivanju najteži nedostatak komunikacije i ponovno činjenje krivičnih dela i da je to bilo presudno i u slučaju hapšenja Kalinića i Simovića.

Novinar Saša Leković kaže da je Simović napravio grešku prilikom pokušaja bekstva iz Hrvatske, jer nije logično da beži tamo gde ga očekuju.

"U svakom slučaju kada ste u situaciji u kakvoj je bio on i kada bežite u zemlju iz koje ste pobegli zapravo gde ste osuđeni, to po informacijama koje im pokazuje viskok stupanj panike. Očito da se on više nije osećao siguran u Hrvatskoj i bežao je natrag i to se pokazalo kao najgore moguće", smatra Leković.

Leković kaže da je hapšenje rezultat slučajnosti i da je pitanje kada bi Sretko Kalinić bio uhapšen da nije ranjen i da u želji da preživi nije otkrio svoj identitet.

Sagovornici B92 se slažu da je, iako su poslednja hapšenja rezultat slučajnosti, napredak u saradnji srpske i hrvatske policije očigledan.

Hrvatski mediji navode da su Kalinić i Simović živeli u stanovima u naselju Lanište gde su izlazili po lokalnim kafićima.

U jednom stanu, prema informacijama policije, bio je i Cvetko Simić, nedavno ubijeni pripadnik beogradskog narko miljea čiji su delovi tela, bez glave za kojom se još traga, početkom marta otkriveni u Jarunskom jezeru.

Sretka Kalinića čuvaju policajci u bolnici “Sestara milosrdnica” i tek treba da se ustanovi ko iz Hrvatskog kriminalnog miljea Kaliniću i Simoviću pružao logistiku i od kada su oni boravili u Hrvatskoj.

Temom odbeglih pripadnika Zemunskog klana baviće se vanredni “Insajder” koji će na TV B92 biti emitovan u ponedeljak.

Dragišić: SRB i HR prevazišli podele

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić je za B92 ocenio je da je hapšenje Simovića dobra vest, koja pokazuje da su državni organi i policije dve države prevazišle podele.

"Te organizovane kriminalne grupe koje funkcionišu u regionu jugoistočne Evrope predstavljaju zajednički problem ne samo za Srbiju i Hrvatsku, već i za ostale države u regionu", rekao je profesor Dragišić.

On je dodao da "ovo što se dogodilo u Zagrebu poslednjih dana, od ranjavanja Sretka Kalinića, njegovog hapšenja i poslednjeg hapšenja Miloša Simovića pokazuje da je tačno ono na šta su upozoravali svi ljudi koji prate stanje organizovanog kriminala u regionu, a to je da u regionu organizovani kriminal funkcioniše kao jedna organizacija i da postoje odlične veze između kriminalaca".

"To pokazuje i slučaj ubistva novinara Ive Pukanića gde je jedna regionalna kriminalna grupa praktično izvršila to ubistvo, prema onome što sad znamo, a i činjenica je da su se najtraženiji kriminalci Srbije skrivali u Hrvatskoj", objasnio je Dragišić.

Kriminalci se tamo nisu mogli skrivati bez adekvatne logističe podrške, upozorio je Dragišić i rekao da "kada kriminalci dobro sarađuju, to je svakako razlog da i države sarađuju, bez obzira na političke razlike, na neka otvorena pitanja".

"Ovo su stvari koje su od životne važnosti za svaku državu. Ovo pokazuje da i sama izjava direktora naše policije Veljovića da su nekakve operativne informacije o kretanju ovih kriminalaca razmenjene između srpske i hrvatske policije ukazuju na to da se tu postiže jedan mnogo značajniji i viši nivo saradnje, što svakako može buditi optimizam da će se na kraju sa tim najopasnijim oblicima organizovanog kriminala u regionu izaći na kraj", zaključio je profesor Zoran Dragišić.