"Tajnih grobnica ima širom Srbije"

Taj podatak izneo je Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju, koji je i član Državne komisije za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. godine. Ova komisija počela je da prikuplja arhivsku građu kako bi pronašla i obeležila sva grobna mesta, a u Vladi Srbije kažu da njen cilj nije bavljenje politikom, niti revizija istorije.

Prema nekim podacima i svedočenjima, kao mesta na kojima su se događale egzekucije posle Drugog svetskog rata, navode se Mlin u Subotici, Mlekara u Kikindi, ili Rajina šuma u Novom Sadu.

Takođe se, između ostalih, navode i Peti puk u Valjevu, strelište artiljerijske kasarne u Ćupriji, podrum Ozne u Kraljevu, ili Trepča u Prizrenu.

Srđan Cvetković kaže da grobnica sa posmrtnim ostacima osoba streljanih posle Drugog svetskog rata ima širom zemlje.

“Skoro svako mesto u Srbiji, opština, ima nekoliko takvih, po obimu manjih grobnica. Ako je reč samo o užoj Srbiji, ja mogu da kažem da po nekim tendencijama, za neke okruge za koje postoje već podaci, koje prekucavamo, da je taj obim negde oko 30 000, pet hiljada više-manje”, navodi on.

U Ministarstvu pravde najavljuju mogućnost da sa svih dokumenata u vezi sa streljanjima u Srbiji bude skinuta oznaka poverljivosti, što je od posebnog značaja za rad Komisije koja treba da, po završetku rada, objavi imena streljanih i mesta na kojima su sahranjeni.

Predsednik Komisije za tajne grobnice Slobodan Marković kaže da će proces ekshumacije zavisiti od materijalnih sredstava. “Ekshumacije se vrše samo tamo gde su moguće, to je prva stvar. Ni u Sloveniji nisu izvršene na svim mestim i naravno, u zavisnosti od materijalnih sredstava, zavisiće koliki će biti obim i koliko će se koristiti DNK analiza”, kaže on.

Komisiji će pomoći i iskustva iz Slovenije, gde takvo telo postoji već 19 godina i do sada je otkrilo 600 grobnica, poručuje Pavel Jamnik iz slovenačke Komisije za pitanja masovnih grobnica.

“Susrešće se sa brojnim problemima na jednoj strani - mnogo ljudi još uvek smatra da to treba ostaviti istoriji da ne treba da se bavimo time”, podseća on.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da Komisija u svom radu ne želi da se bavi politikom i revizijom istorije.

“Ne želimo da se bavimo revizijom istine. Svima je jasno ko je bio pobednik u Drugom svetskom ratu. Naš jedini i isključivi cilj jeste otkrivanje tajnih grobnica”, poručuje Homen.

“Mislim da je to ljudsko pravo koje pripada zaista svakom čoveku. Zaista mislim da ćemo naići na veliku podršku građana Srbije, naravno, pod uslovom da ne ulazimo u istorijsku ocenu”, kaže on.

Homen navodi da se u slučaju potrage za grobom Draže Mihajlovića, uzimaju izjave još nekih svedoka i da se očekuje i pomoć iz britanskih i američkih arhiva.