Obeležen Dan romskog holokausta

"Bogata i demokratska evropska društva moraju još puno da učine da Romi ne ostanu na marginama, i da dobiju jednaku priliku da se školuju i nađu dostojan posao u mestu gde će živeti", kazao je evropski komesar za socijalna pitanja Vladimir Špidla na pomenu romskim žrtvama holokausta bivšeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau.

Aludirajući i na svoju rodnu Češku, gde u poslednjih godinu dana jača agresivnost ekstremista i napadi na Rome, a političari se utrkuju ubirući poene na antiromskom populizmu, evropski komesar je upozorio da neonacisti napađu sve cešće Rome i prete im likvidacijom.

"Političari nekih normalnih partija deklarišu antiromske poglede. Moramo u Evropi da jačamo svest da su i Romi bili žrtva Hitlerove politike konačnog rešenja", kazao je Špidla, apelujući da se ne dozvoli populistima da romsko pitanje zlouputrebljavaju za raspirivanje ksenofobije.

Na današnji dan, nacisti su 1944. godine poslali u smrt 2.897 muškaraca, žena i dece romske nacionalnosti u gasnim komorama Bžežinke, dela logora Birkenau. Zbog toga se današnji dan u svetu obeležava kao Dan romskog holokausta.

"Ko se ne suprotstavlja antiromskim kampanjama ili ih posmatra ravnodušno, izdajica je svega onog što predstavlja Aušvic, kao naše zajedničke istorijske obaveze", rekao je na pomenu žrtvama holokausta šef Centralnog saveta Roma i Sinta Nemačke Romani Roze.

Obeležavanju 65. godišnjice uništenja romskog porodičnog logora u Aušvicu prisustvovali su romski predstavnici iz 11 država zajedno sa predstavnicima Evropske komisije, vlastima Poljske i državnim delegacijama evropskih zemalja iz kojih su nacisti deportovali Rome u koncentracione logore tokom Drugog svetskog rata.

U nacistički logor Aušvic-Birkenau, koji su fašisti podigli na jugu okupirane Poljske, prvi Romi deportovani su 1941, a 1943. godine su izdvojeni u takozvane Cigojnerfamilijenlager, u kojem su zajedno bile čitave porodice Roma iz 14 evropskih zemalja.

Kroz najveću nacističku fabriku smrti prošlo je 23.000 Roma, od kojih je 21.000 ubijeno. Računa se da je tokom ratnih godina u Aušvicu stradalo ukupno 1,1 milion ljudi, od kojih je najviše bilo Jevreja.