Sud: Opšti izbor sudija ustavan

Zahtev za ocenu ustavnosti podnelo je Društvo sudija, koje se protivi odluci o prestanku sudijske funkcije svim sudijama u Srbiji. Do kraja godine, po tom zakonu, trebalo bi da bude obavljen opšti izbor sudija. U Društvu sudija kažu da neće odustati od osporavanja Zakona o sudijama i najavljuju obraćanje sudu za ljudska prava u Strazburu.

Od kada je u Skupštini usvojen, krajem prošle godine, Zakon o sudijama ne prestaje da uzburkava pravosudnu javnost.

Ustavni sud Srbije, posle duže rasprave, sada je utvrdio da su u saglasnost sa Ustavom i međunarodnim aktima odredbe Zakona o sudijama kojima je predviđeno da sudijama koji ne budu izabrani prestaje sudijska funkcija, i da Visoki savet sudstva uz prethodnu saglasnost ministra pravde odlučuje o broju sudija i sudija porotnika u Republici.

Time nije prihvaćena inicijativa Društva sudija Srbije i više sudija opštinskih i okružnih sudova za ocenu ustavnosti ovih zakonskih odredbi.

Predsednica tog društva Dragana Boljević kaže za B92 da ovakva odluka znači da će reizbora biti “od sad pa ubuduće, sa svakom promenom Ustava, a možda i češće”.

“Zato, mi možemo samo da kažemo sudijama koje će od 1. januara 2010. godine da sude u ovom sistemu, i građanima kojima će oni da sude, da kad-tad sudijama predstoji reizbor, pa neka sude onda sa tim saznanjem nepristrasno i nezavisno”, rekla je Boljevićeva.

“Što se Društva sudija tiče, mi ćemo razmotriti mogućnost da se već sada obratimo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Obavestićemo sve međunarodne institucije - i Evropsku uniju i Savet Evrope i Konsultativno veće evropskih sudija i Venecijansku komisiju o ovome što se desilo”, najavljuje ona.

U Ministarstva pravde kažu da su zadovoljni zbog potvrde ustavnosti Zakona o sudijama.

“Ovo je i konačna potvrda da zakoni koje je predložilo Ministarstvo pravde, odnosno potreba za reformom pravosuđa jeste potpuno u skladu sa ne samo sa Ustavom i Ustavnim zakonom, već i u skladu sa svim međunarodnim konvencijama”, kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

“Ovom odlukom Ustavnog suda je potvrđen stav i Evropske unije i Saveta Evrope i naravno Venecijanske komisije kao najbitnije institucije da reforma pravosuđa ide pravim putem, odnosno evropskim pute”, tvrdi Homen.

Dragana Boljević kaže i da je odluku Ustavnog suda pretpostavljala i pre nego što je zvanično objavljena, dok njene argumente Homen osporava.

“Ovakva odluka je inače za nas očekivana i zbog toga što smo mi pre nedelju dana od strane zvaničnika Evropske unije obavešteni da im je Ministarstvo pravde reklo da je Ustavni sud već doneo odluku, iako tada još nije bila ni zakazana sednica za to raspravljanje”, kaže Boljevićeva.

“Meni je zaista žao što se Društvo sudija suprotstavlja neophodnim reformama. Žao mi je što ne razumeju jasnu poruku i iz Evropske unije i iz Saveta Evrope i, konačno, našeg Ustavnog suda, tako da smatram da je ovim okončan prvi deo reforme pravosuđa i da ćemo rezultate vrlo brzo videti”, rekao je Homen.

Ustavni sud je odbacio i upozorenja Društva sudija da novi sudovi posle reizbora neće biti nezavisni i nepristrasni, te da neće suditi javno, pravično i u razumnom roku, uz navode da bi ta tvrdnja mogla da bude testirana tek nakon što budu donete prve odluke tih novoformiranih sudova i novoizabranih sudija.

Podsetimo, Zakon o sudijama predviđa izbor sudija najkasnije do 1. decembra 2009. godine, izuzev sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti izabrani u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, kao i da izabrane sudije stupajuna funkciju 1. januara 2010. godine.

Inicijativa i izveštaj

Inače, u inicijativama se navodi da se osporenim odredbama na neustavan način uređuju pitanja prelaznog režima nastavljanja sudijske funkcije do izbora sudija u skladu sa odredbama Ustava iz 2006. godine i prestanka dužnosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima.

Inicijatori su naveli da, prema osporavanim normama proizilazi da sudijama koje obavljaju sudijsku funkciju, a ne budu izabrane u skladu sa Zakonom, sudijska funkcija prestaje po sili zakona 1. januara 2010. godine, "mimo zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije".

Time se, istakli su inicijatori, prekida stalnost sudijske funkcije koja je garantovana Ustavom, kao i da osporavane odredbe imaju povratno dejstvo i kao takve "diraju u stečena prava sudija izabranih u skladu sa ranije važećim zakonima".

Sudija izvestilac Marija Draškić je rekla da je Ustavni sud 19. marta ove godine odlučio da dostavi inicijative Narodnoj skupštini na mišljenje, što je i učinjeno, ali parlament nije dostavio odgovor.

Draškićeva je kazala da je Sud ocenio da nisu osnovani navodi inicijatora da se osporenim odredbama Zakona dira u stečena prava sudija izabranih u skladu sa ranije važećim zakonima, odnosno da sudijska funkcija prestaje mimo zakonom propisanih uslova za njen prestanak.

"Izbor na funkciju sudije ne predstavlja stečeno subjektivno pravo, već pravo koje se stiče i gubi na način i pod uslovima utvrđenim važećim Ustavom i zakonima koji su doneti na osnovu njega. Posebno, garancija u smislu stečenih prava ne može biti kada je reč o potpuno novom ustrojstvu mreže i organizacije sudova i delimično novoj nadležnosti sudova", objasnila je Draškićeva.

Prema oceni Ustavnog suda, neosnovani su i navodi inicijatora koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje kao posledicu primene odredbi Zakona o sudijama koje se tiču opšteg izbora sudija.

Draškićeva je kazala da je Sud ocenio da se "opštim pravnim aktom nikada ne može povrediti pravo na pravično suđenje, iz jednostavnog razlog što nikakvog suđenja u tom slučaju i nema".

"Eventualna tvrdnja da sudovi koji budu sastavljeni nakon opšteg izbora sudija neće biti nezavisni i nepristrasni, te da neće suditi javno, pravično i u razumnom roku samo zbog troga što će sudije prethodno biti povrgnute opštem izboru, mogla bi da bude testirana tek nakon što budu donete prve odluke, kao pojedinačni pravni akti, tih novoformiranih sudova i novoizabranih sudija", kazala je sudija izvestilac.

Draškićeva je rekla da se odredbom kojom je predviđeno da Visoki savet sudstva uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra pravde, donosi odluku o broju sudija i sudija porotnika, ne dovode u pitanje funkcionalna i personalna nezavisnost sudova, kao ni Visokog saveta sudstva.

Sud smatra neosnovanim navode inicijatora da je neustavna i odredba kojom je propisano da će se izbor sudija izvrešiti najkasnije do 1. decembra 2009. godine, izuzev sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti izabrani u roku od 90 dana od dana konstituisanja Viskog saveta sudstva, kao i da izabrane sudije stupajuna funkciju 1. januara 2010. godine.

Ustavni sud je ocenio da se ovom normom ne propisuje nalog za određeno ponašanje, pa ni za prijavljivanje na konkurs za izbor sudija, na šta se u inicijativama ukazuje, kao i da navodi inicijatora nisu u logičnoj i pravnoj vezi sa odredbama Ustava o nepremestivosti sudije.

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da svi treba da poštuju odluku Ustavnog suda, pa tako i sudije. Ona je rekla da je na sudijama da procene da li ispunjavaju kriterijume i da li će se prijaviti na konkurs za izbor sudija, koji bi uskoro trebalo da bude raspisan.

Malovićeva je, povodom poziva Društva sudija Srbije da sudije bojkotuju konkurs, rekla da svako zna da li se na osnovu kriterijuma može prijaviti na konkurs za izbor, tj. da li ispunjava kriterijum stručnosti i dostojnosti.