Kako naplatiti poklonjeno zemljište

Bivši ministar građevine Dragoslav Šumarac izjavio je za B92 da bi se deo novca koji prethodnih godina nije ušao u budžet zato što atraktivno zemljište u Beogradu nije išlo na licitaciju mogao biti nadoknađen donošenjem zakona o privatizaciji građevinskog zemljišta.

U poslednjem serijalu emisije “Insajder” otkriveno je da su predstavnici vlasti od 2000. do danas napravili potencijalnu štetu za budžet grada od oko dve milijarde evra i to na samo nekoliko lokacija u centru Beograda, jer su hektari zemljišta, praktično, ustupljeni.

Odgovornost države, predstavnika republičkih i lokalnih vlasti u prethodnom periodu jeste velika, jer se nije vodilo računa o tome kako se ustupa građevinsko zemljište.

“Činjenica je da je napravljena ogromna šteta“, kaže bivši ministar Dragoslav Šumarac, ali i navodi da nije kasno da se bar u jednom delu to naknadno naplati. “Država će moći u narednom periodu, zahvaljujući tome što građevinsko zemljište po Ustavu može biti privatno, da donese zakon o privatizaciji”, smatra on.

“Dakle, onaj ko je kupio fabriku i ko nije platio lokacijsku vrednost na kojoj se nalazi objekat, a to je ta naknada za uređenje ostalog građevinskog zemljišta koji određuje Poreska uprava, može kroz zakon o privatizaciji građevinskog zemljišta da se nadoknadi”, ukazao je Šumarac.

U poslednjem serijalu emisije “Insajder” utvrđeno je da je samo na nekoliko lokacija u Beogradu, na razne načine, praktično ustupljeno oko 300 hektara atraktivnog zemljišta.

Najveći problem je u tome što nadležne državne institucije nisu prvo odlučile da, na primer, propale fabrike, štamparije ili preduzeća izmeste van grada, kako bi se posle privatizacije tih i takvih preduzeća nastavila proizvodnja, pa da potom atraktivne lokacije na kojima su se nalazile propale fabrike ponude na licitaciju.

Dragoslav Šumarac (FoNet, arhiva)

Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. uvedena je licitacija, a to je bio način da se od novih korisnika naplati tržišna vrednost zemljišta.

“Licitacija je jedini način da se dobije što povoljnija cena, na taj način se eliminiše korupcija. one su uglavnom javne, tako da je to ono što je i u svetu praksa i to se radilo i kod nas”, ukazuje Šumarac.

“Možda je na nekim slučajevima, ne verujem da je to često, neko radio zbog korupcije. Ovo je toliko komplikovana i složena oblast, zaista moraju da se angažuju svi kadrovski resursi”, smatra on.

Posle svih dokaza i činjenica koje su objavljene u “Insajderu”, predstavnici sadašnjih vlasti tvrdili su da šteta nije ni približno dve milijarde evra.

Isti ti zvaničnici o privatizaciji fabrike IMT daju, međutim, potpuno drugačije izjave.

Naime, tek posle osam godina od početka privatizacije doneta je odluka da se proizvodnja fabrike izmesti, pa da se posle toga oko 36 hektara na atraktivnoj lokaciji u Beogradu ponudi na licitaciji.