Amnesti: Srbija napredovala, ali...

Amnesti internešenal objavio je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu u 2008 godini. U izveštaju se ocrtava sumorna slika da vlade širom sveta, u borbi protiv ekonomske krize, ne samo da zapostavljaju ljudska prava svojih građana već da postaju i sve autoritarnije i stvaraju nove krize.

Kada je reč o Srbiji, jedan od zaključaka glasi da je postigla napredak "u pogledu hapšenja optuženika pred Haškim sudom i suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima", ali da je dosta toga još ostalo da se uradi na sprovođenju usvojenih zakona o ljudskim pravima.

Da problemi u poštovanju prava manjina u Srbiji postoje za B92 potvrđuje i Marko Karadžić, generalni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

“Izveštaj organizacije Amnesti internešnel jeste relevantan izveštaj o stanju ljudskih porava koji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava uzima u obzir u svom radu”, kaže Karadžić.

“Ono što je o bitno napomenuti, jeste da ni u ovom slučaju ne treba generalizovati. Odnosno kada se govori o manjinama, imamo različiti položaj nacionalnih manjina, pa koji se dovodi u pitanje od samog regiona u Srbiji, ostalih manjina, npr. seksualnih manjina”, objašnjava on.

“Tako da tu može dosta da se priča, ali generalna ocena jeste da i dalje postoji dosta diskriminacije, stereotipa i svakodnevnih problema u oblasti ljudskih prava”, podseća državni sekretar.

Osim na probleme prava manjina, Amnesti ukazuje i da u Srbiji nema napretka u istrazi o maltretiranju zatvorenika.

Upozorava se da politički i verski sukobi u Sandžaku dovode do nasilja, ali i da žrtve porodičnog nasilja nisu adekvatno zaštićene, kao i da su zabeležni napadi na borce za ljudska prava.

B92 je pitao Marka Karadžića i šta može da se uradi, kako bi se položaj manjina u Srbiji poboljšao.

“Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je kroz niz aktivnosti, u skladu sa svojim mandatom, usmerilo rad na poboljšanje položaja manjina u Srbiji”, kaže on.

“Tu podrazumevamo poboljšanje zakonodavne regulative, usvajanje Strategija i, ono što je za nas najbitinije, edukativni proves i podizanje nivoa svesti o važnosti određenih problema i važnosti rešavanja tih problema”, navodi Karadžić.

“Takođe, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nastoji da u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i predstavnicima civilnog društva radi u oblasti poboljšanja manjinskih prava”, kaže on.

U izveštaju stoji I da je ekonomska kriza na globalnom nivou povećala socijalnu nejednakost i ostavila stotine milione ljudi širom sveta bez ikakve zaštite od najgorih posledica i efekata siromaštva, a Šon Džouns, iz odeljenja Amnest Internešnala za Balkan kaže da ekonomska kriza i u Srbiji deluje isto kao i u drugim delovima sveta

“Od početka ove godine uočili smo nekoliko zabrinjavajućih trendova u Srbiji koji navode na zaključak da će veliki broj ljudi u zemlji biti gurnut u još veće siromaštvo”, ipozorava on.

“Čini se da uslovi Međunarodnog monetarnog fonda negativno utiču na plate zaposlenih u državnom sektoru, penzije kao i na socijalnu pomoć koja se izdvaja za siromašne. Posebno će biti pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva”, kaže Šon Džouns.

On navodi i da je zajedničko većini bivših jugoslovenskih republika to što ratni zločini prolaze nekažnjeno i što nema pravde za žrtve. Prisutan je i problem povratka izbeglica i raseljenih, koji je, kako kaže, direktno vezan sa nekažnjavanjem ratnih zločina.

Ova međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava takođe ocenjuje da je svetska ekonomska kriza dovela i do krize ljudskih prava koja je svet pretvorila u mesto neravnopravnosti, nepravde i nesigurnosti, koje je na granici pucanja.

U dokumentu na 424 strane, Amnesti je naveo mračan bilans kršenja ljudskih prava i pozvao svetske lidere, pogotovo one okupljene oko G20 da ulože u ljudska prava i to toliko koliko ulažu u izlazak iz ekonomske krize.

Na evropskom i centralnoazijskom nivou u izveštaju, koji obuhvata period od januara do decembra 2008. godine, navodi se da je svetska ekonomska kriza dovela do velikih političkih promena u Mađarskoj, Islandu i Letoniji.

Brojne su zemlje koje osećaju ozbiljne ekonomske probleme, što bi za posledicu moglo da ima porast ksenofobije i napade na ugrožene grupe kao što su imigranti i romska populacija, zaključuje se u izveštaju.

Kritike Ljubljani zbog Roma i izbrisanih

U izveštaju Amnesti internešnela, Slovenija je ponovo spomenuta zbog položaja Roma i nerešnog položaja "izbrisanih" građana iz registra stanovništva u vreme njenog osamostaljenja.

Ova organizacija upozorava da vlast nije sprovela nezavisnu i temeljitu evaluaciju modela u osnovnoj školi "Bršljan" u Novom Mestu, koja bi đacima Romima, kojima treba dodatna pomoć, omogućila da nadoknade izgubljeno i vrate se redovnoj nastavi.

Postojeći model po kojem su neki razredi bili sastavljeni samo od romske dece, iako je cilj bio drugačiji, mogao bi da vodi u segregaciju, a vlast nije pružila nakve dokaze da su od odvojenih razreda romska deca imala neke koristi, navodi se u izveštaju.

Amnesti internešnel u izveštaju naglašava i da vlast u Sloveniji još nije obezbedila prava građanima koji su izbrisani iz registra stanovništva.

Brisanje oko 18 hiljada ljudi sa spiska je, prema mišljenju Amnesti internešnela, diskriminatoran čin, jer su državljani bivših jugoslovenskih republika tretirani strožije od ostalih stranaca, koji su boravili u Sloveniji i status stalnog boravka dobili automatski.