Izložba Đinđićevih spisa i predmeta

Posetioci mogu da vide Đinđićeve beleške o Kosovu, Evropskoj uniji, reformama u Srbiji, da pogledaju premijerovu bogatu kolekciju retkih knjiga i ličnih predmeta koje je ustupila njegova porodica.

Kravata na kojoj su još vidljivi tragovi krvi, mobilni telefon, sat, novčanik i torba Zorana Đinđića biće podsećanje na surovo ubistvo prvog demokratski izabranog premijera Srbije, koje se dogodilo 12. marta pre šest godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije.

Na izložbi povodom godišnjice njegove smrti naći će se i brojne stranice njegovih beležaka -nacrt "ugovora sa građanima" koji je pisan uoči oktobarskog obračuna sa režimom Slobodana Miloševića 2000. godine, kao i pisma Savetu bezbednosti u kojima protestuje protiv kršenja Rezolucije 1244 na Kosovu i delovi njegove prepiske o budućnosti te pokrajine koju je vodio sa Dobricom Ćosićem.

Biće izložene i beleške o evropskim integracijama, o Vojvodini, brojni zapisi o neophodnosti obračuna sa kriminalom, reformi privrede, ali i društva koje, kako je pisao, često odlikuje nedostatak vere u bolju budućnost i istrajnosti u borbi za bolji život. “Koncept je baziran na dve istorijske činjenice. Prva je ta da je 12. marta 2003. godine ubijen dr Zoran Đinđić, premijer Srbije, i da je to neporeciva činjenica koja je rezultirala time da se njegove ideje i vizija Srbije koju je imao, kao i praktično političko delovanje, u stvari budu glavni uzroci zbog kojih je on ubijen”, kaže direktorka Istorijskog muzeja Srbije Ana Stolić.

“To je jedna činjenica, a druga, koju takođe želim da naglasim, leži u tome da je gospođa Ružica Đinđić imala jasnu predstavu da lični predmeti dr Zorana Đinđića, kao i njegova pisana zaostavština, treba da pripadnu ovim trima nacionalnim ustanovama kulture i da im je tu mesto”, navodi ona.

Izložba "Idejom i životom" iz zaostavštine Zorana Đinđića, koju zajednički realizuju Istorijski muzej, Arhiv i Narodna Biblioteka Srbije, biće otvorena za javnost od 14 časova 12. marta i trajaće do 16. aprila.