Ništa od pomoći istočnoj Evropi

Lideri EU stavili su veto na mađarski predlog o pomoći vrednoj 180 milijardi evra, a automobilskim kompanijama poručili su da pomoć potraže kod svojih vlada. Na samitu je potvrđena rešenost da se izbegnu sve protekcionističke mere unutar EU i naglašeno je da je "jedinstveno unutrašnjeg tržišta glavna pokretačka snaga privrednog rasta i zapošljavanja".

Evropski lideri naveli su da "nikog neće ostaviti na cedilu", uključujući i određenu pomoć "susedima u regionu", ali su odbacili podele i stvaranje blokova unutar EU.

Plan pomoći vredan nekoliko milijardi dolara odbačen je uz objašnjenje da svaka dodatna pomoć u borbi sa krizom mora biti razmatrana za svaku zemlju pojedinačno.

Nemačka kancelarka Angela Merkel objašnjava da jednaka pomoć za sve nije mudra odluka jer se situacija razlikuje od zemlje do zemlje.

"Pomogli smo Mađarskoj kada se našla u teškoj situaciji, takođe smo pomogli i Letoniji kada je bila u teškoj finansijskoj situaciji. Nezahvalno je davati generalne procene i nema novih predloga", rekla je Merkelova.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da su zemlje istočne Evrope već dobile hitnu pomoć iz fondova EU, Svetske banke i drugih finansijskih institucija, i nema potrebe za novom pomoći.

Češki premijer Mirek Topolanek, koji je predsedavao nedeljnim razgovorima, izjavio je da EU ipak nikog neće ostaviti na cedilu.

Članice Unije saglasile su se da vlade tih zemalja moraju da se uvere da pomoći bankama ili auto-industriji ne smeju biti protežirane ili da oštete ekonomiju ostalih članica bloka.

Britanski premijer Gordon Braun opisao je protekcionizam kao način da se utre put dubljoj recesiji. "Ceo svet se mora složiti, kao što je Evropa ovde uradila, da se protekcionizam mora odbaciti, jer je to put u dublju recesiju", rekao je Braun.

Na samitu je rečeno da će se evropski lideri sastati sa predsedniko SAD Barakom Obamom na specijalnom samitu u aprilu, tokom njegovog prvog putovanja u Evropu.

Češki premijer Mirek Topolanek rekao je da je Obama prihvatio poziv da se sa dvadesetsedmoricom sastane u češkoj prestonici 5. aprila.

Ocene američkih listova o tome šta se dešava u Evropi možete čitati u posebnoj vesti.

Pad vrednosti valuta

Vrednosti valuta u zemljama centralne i istočne Evrope su pale, pri čemu je najviše oslabila mađarska forinta, nakon što je na samitu lidera Evropske unije odbačen predlog za obimnu finansijsku pomoć regionu.

Mađarska forinta je danas u jednom trenutku pala na 307,2 za evro, što je slabljenje od 2,5 odsto u odnosu na zaključnu vrednost u petak, ali je to još iznad istorijskog minimuma od 310 za evro.

Poljski zlot je izgubio 1,7 odsto vrednosti i ugovaran je po 4,751 za evro, dok je češka kruna pojeftinila jedan odsto, na 28,37 za evro.

Zlot je ove godine potonuo 13,4 odsto u odnosu na evro i izgubio trećinu vrednosti od skoka na rekordni maksimum prošlog leta.

Forinta je od početka 2009. izgubila 14,2 odsto vrednosti, češka kruna 5,7 odsto, a rumunski lej 6,7 procenata.