Istraga o napadu na vojnike JNA

To je za B92 potvrdila portparolka Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić, ali nije mogla da kaže koje su osobe na poternici. Na osnovu odluke Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstvo unutrašnih pslova Srbije raspisalo je poternicu za 19 osoba, među kojima je i ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić.

"Istražni sudija veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv više lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe“, navela je Ramićeva.

“Ono što u ovom trenutku možemo reći, a da time ne ometemo dalji tok postupka, to je da se ovim licima, znači u pitanju je više lica, stavlja na teret izvršenje ovih dela koje sam upravo navela, a u vezi sa događajima u Dobrovoljačkoj ulici, maja meseca 1992. godine“, objasnila je ona.

Kako je za B92 rečeno u MUP-u Srbije, rešenje istražnog sudije im je stiglo još 29. decembra prošle godine i potom je raspisana poternica.

Pojedini bosanski mediji sinoć su javili da je među osumnjičenima i ratni član Predsedništva BiH Stjepan Kljujić.

Za zločine početkom rata u Sarajevu nad pripadnicima JNA do sada niko nije odgovarao. Vlasti Republike Srpske dostavile su Haškom tribunalu dokaze protiv Alije Izetbegovića, Ejupa Ganića i Stjepana Kljujića, ali Hag nikada protiv njih nije podigao optužnicu.

Predmet "Dobrovljačka" preuzelo je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nakon što je pre nekoliko godina rasformirano vojno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo taj predmet.

Reakcije iz BiH

U prvim reakcijama iz Bosne, odluka pravosuđa Srbije i MUP-a naišla je na oštre kritike, a čuju se i ocene da je to pokušaj Srbije da sa sebe skine odgovornost za rat u BiH.

Napad na kolonu vojnika u Dobrovoljačkoj dogodio se 3. maja 1992. godine, a dan ranije, posle napada muslimaniskih jedinica na kasarnu JNA u Sarajevu, vojska je na aerodromu uhapsila Aliju Izetbegovića i njegovu ćerku.

Sledećeg dana, vojni vrh JNA je, uz posredovanje UN-a sa muslimanskim vlastima, postigao dogovor da Izetbegović bude oslobođen, u zamenu za bezbedno povlačenje vojnika i oficira iz centra na periferiju Sarajeva.

Dok se kolona premeštala, usledio je napad u kome su 42 pripadnika JNA ubijena.

17 godina kasnije, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije naložilo je pokretanje istrage o tom ratnom zločinu, a MUP Srbije raspisao poternice za 19 osumnjičenih. Svi su sa teritorije BiH.

U Tužilaštvo u Sarajevu zvaničnih informacija o poternicama nema, ali je portparlol Boris Grubešić oštro reagovao.

“Ukoliko srbijansko pravosuđe ima potrebu za procesuiranjem predmeta ratnih zločina, može se fokusirati i na veliki broj počinitelja ratnih zločina u BiH, koji su državljani Srbije i koji su nedostupni pravosudnim organima BiH, jer se nalaze u Srbiji”, rekao je Grubešić.

Oštre su i ostale reakcije iz Bosne.

Ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić, koji se po svemu sudeći nalazi na poternici, potez tužilaštva u Srbiji smatra "smešnim" i kaže da su na spisku "svi oni koji su branili Bosnu".

Stjepan Kljujić, koji je tokom rata takođe bio član Predsedništva, za B92 samo je kratko rekao da dok ne vidi da li je poternica za njim zasita raspisana, ne želi da govori.

Ipak, u sarajevskim medijima oglasio se bivši general armije BiH Jovan Divjak, koji se pominjao kao jedan od organizatora zasede u na kolonu JNA.

“Hoće da se izjednači onaj koji se branio i koji je bio agresor, da se odvuče pažnja od onoga što se radi sa Karadžićem da bi imali još jedan momenat koji neće biti u korist mira na prostorima Balkana. Jačaće animozitet građana jedne države prema drugoj”, rekao je Divjak.

Novinar Željko Vuković, rođeni Sarajlija, koji je u tom gradu bio i kada se desio napad u Dobrovoljačkoj, za B92 kaže da je taj događaj označio preokret u ratu, jer je do tog trenutka život bio koliko-toliko normalan.

Iako je grad već bio podeljen na srpski i muslimanski deo, sve je funkcionisalo - radili su telefoni, prevoz.

“Tog trenutka, srpska strana je krenula u jedno strašno granatiranje Sarajeva, čak bi se reklo neselektivno, što je doprinelo da se događaj u Dobrovoljačkoj ulici ne spominje u dimenziji koju on ima”, kaže Vuković.

“U svakom slučaju, jedan od najkompetentnijih ljudi tog vremena i tog prostora Lord Karington je rekao da mu se čini da bi, da je srpska strana bila samo malo strpljivija, rat bio drugačiji nakon Doborvoljačke ulice”, rekao je on.

Vuković smatra da je za pomirenje u regionu važno što je počelo sudsko istraživanje zločina u Dibroivoljačkoj, ali kaže da bi možda bilo bolje da se tim zločinom bavip Haški tribunal, jer je to jedino mesto gde bi se mogla dobiti valjana slika.

Bivši član Predsedništva BiH Stjepan Kljujić, koji se takože nalazi na poternici, rekao je Beti da "nije dobio nikakav papir niti pročitao navodnu poternicu koju je za njim izdalo pravosuđe Srbije" i dodao da nema nikakav komentar o tom slučaju.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da poternica još jednom pokazuje odnos Srbije prema BiH, kojom ona, iako nije nadležna za procesuiranje ovog i drugih sličnih slučajeva, potvrđuje svoju umešanost u rat u BiH.

U saopštenju za javnost, on dodaje da očekuje od Saveta ministara BiH da održi hitnu sednicu na kojoj će se "raspravljati o merama koje BiH treba preduzeti u ovom i drugim sličnim slučajevima prema državama koje se mešaju u unutrašnje stvari BiH".

Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je danas da je podizanjem optužnica i raspisivanjem poternica za 19 državljana BiH, Srbija prekršila Rimski sporazum koji je potpisan 1996.

O optužnicama za napade na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine, koje je podiglo Tužilaštvo Srbije Silajdžić je danas razgovarao sa ambasadorom Srbije u Sarajevu Grujicom Spasovićem.

Silajdžić je saopštio da "te optužnice i poternice jasno krše Rimski sporazum koji je 1996. godine sklopljen između BiH, Hrvatske i Srbije, a koji nalaže prethodno izjašnjavanje o takvim optužnicama u Međunarodnom krivičnom tribunala za bivšu Jugoslaviju i odobrenje tog Tribunala za hapšenje".

Radić: Utvrditi i političku odgovornost

Vojni analitičar Aleksandar Radić za B92 kaže da bi za stradanje u Dobrovaljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine trebalo tražiti odgovornost i na srpskoj i na bosanskoj strani.

On podseća da je postignut dogovor srpskih vlasti sa Alijom Izetbegovićem o mirnom povlačenju JNA sa teritorije Bosne i Hercegovine.

“Najzanimljivije bi bilo ustanoviti političku odgovornost. Znači, ko su ti ljudi koji su tada prekršili dogovor koji smo imali sa vlastima, sa predstavnicima Beograda, ko su ti ljudi koji su izdali naređenja. I tu su imena vrlo jasna – znači, članovi vrhovne komande. I zbog toga se pominju Ejup Ganić, zatim i Kljujić“, navodi Radić.

“14. aprila potpisana su naređenja u tadašnjoj Teritorijalnoj odbrani BiH, onom delu koji je bio podređen Alije Izetbegoviću, po kome su svim jedinicama koje su stajale na raspolaganju naredili da zapreče komunikaciju kojima je trebalo da se kreću jedinice JNA“, podseća on.
“Zatim, blokiraju kasarne i da napadaju pripadnika JNA na svakom mestu, u svakoj prilici gde im se to pruži. I na talasu tih događanja dogodila se 2. i 3. maja Dobrovoljačka i 15. maja velika tragedija, napad na 395. motorizovanu brigadu u Tuzli, prilikom njenog izvlačenja“, ocenjuje Radić.

“I mislim da je u prošlosti trebalo postaviti i pitanje političke i vojne, profesinalne odgovornosti zašto se tako nešto dogodilo, jer pre svega reč je o jedinicama vojske, nije reč o ljudima koji su bili civili, koji su bili žrtve iznenadnog napada, nego o ljudima koji je trebalo da se brane u takvoj situaciji“, ističe on.

U napadima 2. i 3. maja su, prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok ih je 215 zarobljeno.