O žalbi Šljivančanina i Mrkšića

Tužioci su predložili da te kazne budu pooštrene, a optuženi proglašeni krivim za dodatna krivična dela. Odbrana je zatražila oslobađanje. Postupak je protiv njih pred Tribunalom u Hagu pokrenut zbog ratnog zločina likividacije ratnih zarobljenika hrvatskih oružanih snaga na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara krajem novembra 1991. godine.

General Mrkšić se dobrovoljno predao 15. maja 2003. godine, a pukovnik Šljivančanin je uhapšen u svom stanu u Beogradu 13. juna iste godine i 1. jula izručen Tribunalu.

Suđenje je počelo 11. oktobra 2005. godine, a 16. marta 2007, u završnim rečima, Tužilaštvo je zatražilo kazne doživotnog zatvora, a odbrana oslobađajuće presude.

Mile Mrkšiæ u Hagu

Sudsko veće je 27. septembra 2007. godine generala Mrkšića proglasilo krivim zato što je povukao vojnu policiju koja je obezbeđivala hrvatske zarobljenike na "Ovčari", čime je "pomogao i ohrabrio" njihovu likvidaciju i izreklo mu jedinstvenu kaznu od 20 godina robije.

Šljivančanin je osuđen na pet godina zatvora zato što, prema obrazloženju, nije obezbedio adekvatnu stražu na "Ovčari", pa je proglašen krivim za pomaganje u mučenju ratnih zarobljenika.

Na presudu Sudskog veća 27. oktobra 2007. žalile su se obe strane - i Tužilaštvo Haškog tribunala i branioci osuđenih.

U takozvanom slučaju "vukovarska trojka", Mrkšić i Šljivančanin su, zajedno s kapetanom bivše JNA Miroslavom Radićem, bili optuženi i za "udruženi zločinački poduhvat", čiji je cilj, navodno, bio progon Hrvata i drugih nesrba po padu Vukovara.

Prema obrazloženju prvostepene presude, na suđenju je dokazano da su na Ovčari ubijene identifikovane 194 osobe, ali ne i da su srpski oficiri bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, niti da su naredili snagama na Ovčari da počine zločin.

Zato su svi oslobođeni ove optužbe, s tim što je kapetan Radić oslobođen svih optužbi i na tu presudu nije uložena žalba.

Statusna konferencija u žalbenom postupku trajaće dva dana, 21. i 23. januara, a žalbenom veću predsedava bivši predsednik Haškog tribunala, sudija Teodor Meron.