EK: Kandidatura 2009. ako...

U zvanično objavljenim zaključcima godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije prema evropskim integracijama, navodi se da se od Srbije očekuje i da ostvari "opipljiv napredak" u reformama vezanim za vladavinu prava i ekonomske reforme. To je potvrdio i komesar za proširenje Oli Ren.

Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas da Srbija "u najboljem scenariju" može 2009. dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i da će zato biti važna ocena koju će o saradnji Beograda s Haškim sudom Savetu bezbednosti UN dati tužilac Serž Bramerc u decembru. Ren je rekao da se nada da će Bramerc tu ocenu dati pre decembarskih zasedanja lidera i ministara EU, naglasivši da Srbija može sprovesti nužne reforme i ostvariti uslove čim reši pitanje pune saradnje s Haškim sudom.

Evropski komesar je istakao da je i međunarodna finansijska kriza pokazala "ranjivost" zemalja zapadnog Balkana na te ogromne ekonomske nevolje, ali je obelodanila i činjenicu da su zemlje tog regiona već veoma trgovinski i ekonomski povezane s Evropskom unijom.

Zato će EU, istakao je Ren, sagledati mogućnosti da vanredno finansijski iz svojih fondova pomogne državama zapadnog Balkana i Turske iako one još nisu teško pogođene ovom krizom.

Ren je istakao da je nova srpska vlada evropsku integraciju i evropske reforme postavila kao glavne prioritete i naglasio da Beograd "treba da učini sve u svojoj moći da uhapsi preostale optužene od Haškog suda, uključujući Ratka Mladića".

Kad to ostvari, Srbija može sprovesti nužne reforme i uslove da u najboljem scenariju bude u stanju da dobije status kandidata za članstvo u 2009.

Oli Ren o Kosovu i Euleksu

Oli Ren (FoNet)

Ren je podvukao i da Srbija treba da odigra ključnu ulogu u regionu i da "Evropska unija očekuje da Srbija ima konstruktivan pristup u pogledu razmeštaja misije Euleks na Kosovu".

"Kosovo će biti u žiži i iduće godine. Kosovo mora obezbediti sprovođenje svoje obaveze za uspostavljanje demokratskog i multietničkog društva, u skladu sa svojim ustavom", rekao je evropski komesar.

"EU je rešena da pomogne miru i stabilnosti na Kosovu i podržava njegov ekonomski razvoj i napredak ka EU, kao delu zapadnog Balkana", rekao je Ren i naveo da Evropska komisija namerava da ujesen 2009. predstavi studiju o izvodljivosti.

Na pitanje novinara kako je spojiv ugovorni odnos Kosova i EU kroz proces stabilizacije i pridruživanja kad pet članica EU ne priznaju nezavisnost Kosova, evropski komesar je uzvratio da to "jeste izazov", ali da se, ipak, želi napredak Kosova ka Evropskoj uniji kroz ekonomsku integraciju i "veze ljudi s ljudima".

Koliko je Srbija napredovala?

Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije u evropskim reformama ocenila da Srbija ima sposobnu državnu upravu da sprovede Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući njegov trgovinski deo, i da 2009. dobije status kandidata za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici.

Napomenuo je da za ratifikaciju sporazuma ostaje uslov pune saradnje s Haškim sudom, dok vlasti u Beogradu moraju usvojiti i veći broj zakona i ubrzati reforme, naročito u pravosuđu.

Organizovani kriminal i "opšteproširena korupcija" su važni izazovi, povezani upravo s nužnošću da Srbija dobije nezavisno i delotvorno pravosuđe, kaže se u izveštaju.

Komisija je hapšenje Radovana Karadžića označila kao krupan korak u dostizanju pune saradnje s Tribunalom u Hagu, ali uz opasku da su još dvojica haških optuženika u bekstvu.

Spominjući uslove koje Srbija treba da ispuni da bi bile ukinute vize Unije za srpske građane, izvršno telo evropske 27-orice ukazuje da je, iako je srpska skupština, u međuvremenu, usvojila neke zakone u tom pravcu, a Srbija jeste počela da izdaje biometrijske pasoše, i dalje manjkavo nužno zakonodavstvo o kontroli granica i još neki zakoni.

U izveštaju se pohvaljuje napredak na pojedinim sektorima medija, ali se ističe da "nikakav napredak nije ostvaren u istragama ubistava novinara 90-ih godina i pokušaju ubistva jednog novinara u aprilu 2007."

Takođe je istaknuto da je Srbija ostvarila napredak u uspostavljanju delotvorne tržišne privrede, ali su nužni dalji napori da se srpska privreda srednjoročno osposobi i postane konkurentna na tržištu Evropske unije.

U protekloj godini je došlo do zastoja investicija zbog loše političke klime, strukturne reforme su usporene, nezaposlenost je velika, a inflacioni pritisci snažni, navodi se u izveštaju.

Ljoveras: Srbija kandidat 2009.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras smatra da Srbija, prema najoptimističnijim prognozama, u 2009. godini može dobiti status kandidata za ulazak u EU.

Ljoveras je rekao da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca sredinom decembra biti veoma važan jer će Savet EU, na osnovu toga, jednoglasno odlučivati o stepenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.

"Ohrabrujemo vlasti Srbije da učine sve što mogu da unaprede saradnju i pruže sve dokaze kako bi se podržala ocena o punoj saradnji sa Tribunalom", istakao je Ljoveras.

On je istakao da je Komisija preuzela od EAR upravljanje predpristupnim fondovima za EU i dodao da je za Srbiju u narednom periodu, od 2008. do 2011. godine, izdvojeno 580 miliona evra.

Govoreći o svetskoj finansijskoj krizi, Ljoveras je naveo da je za sada imala slab uticaj na Srbiju, ali se u izveštaju naglašava da budžetski deficit i spoljni dug kreiraju potrebe za prilivom stranog kapitala, što bi srpsku ekonomiju učinilo ranjivom.

Prema njegovim rečima, Komisija će sledeće godine predložiti ukidanje viznih obaveza za građane Srbije, ali napredak po ovom pitanju je samo u rukama Srbije.

Govoreći o Kosovu, on je ohrabrio Srbiju da ima konstruktivan pristup u omogućavanju Kosovu da učestvuje u regionalnim inicijativama, kao i prema raspoređivanju misije EU.

Prema rečima Ljoverasa, izveštaj o Kosovu je prilično kritičan i Euleks bi trebalo da se bavi tim temama.

Svoboda: Uz napore odlučujuća godina

Zamenik predsednika frakcije Socijaldemokratske partije Evrope u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda ocenio je da bi 2009, uz određene napore, mogla biti odlučujuća godina za region.

"Ukupno gledano, razvoj Balkana treba pozitivno oceniti iako nije dovoljan. Naredna godina bi uz odgovarajući napor mogla biti odlučujuća godina za region", rekao je on povodom objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku sedam država zapadnog Balkana i Turske.

"Hrvatska može zaključiti pregovore, a pojedine zemlje, među njima i Srbija, mogle bi dobiti status kandidata", istakao je Svoboda.

On ističe da je generalno potrebno da sve zemlje Balkana delotvorno i zajednički deluju protiv prekograničnih kriminalnih mreža, treba rešiti i dalje otvorene probleme povratka izbeglica i poboljšati saradnju u oblasti hapšenja ratnih zločinaca.

On smatra da se za Hrvatsku treba nadati da će zaključiti do kraja 2009. pregovore s EU, ocenjujući da hrvatske "najnovije mere protiv organizovanog kriminala dokazuju novu odlučnost u delotvornoj borbi protiv tih aktivnosti".

"Za sve zemlje važi da proširenje EU na osnovu Sporazuma iz Nice neće biti moguća", istakao je austrijski političar.

Pre novih promena potrebne su određene mere za pospešivanje funkcionalnosti i demokratske strukture EU. Najbolje bi bilo da se ratifikuje sporazum iz Lisabona, zaključio je Svoboda.

Doris Pak: Srbija da ne ometa EU na Kosovu

Šefica delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu Doris Pak u izjavi za Dojče vele kaže da je Srbija pravilno ocenjena u izveštaju Evropske komisije.

”Konstatovano je da je Srbija učinila velik korak samim tim što je izručila Karadžića. Pozdravljene su i reforme, ali je konstatovana i stagnacija. Srbija sada mora da krene napred. Ona kosovski problem treba da gurne u stranu. Postoje mogućnosti da se Srbija još više približi Evropskoj uniji, ali za to postoje uslovi. Oni su isti kao i za ostale, susedne zemlje, uz punu saradnju s Haškim tribunalom“, izjavila je Doris Pak.

Doris Pak smatra da je u izveštaju Evropske komisije trebalo da se ukaže i na to da se Srbiji ne sme dozvoliti da ometa Evropsku uniju „u radu sa stanovništvom na Kosovu“.

”Mi nameravamo da sa Euleksom radimo u interesu svih ljudi koji tamo (na Kosovu) žive, u prvom redu Srba koji tamo žive. To je sprovođenje u delo plana Martija Ahtisarija i onoga što stoji u Ustavu Kosova“, ocenila je poslanica Evropskog parlamenta.

Doris Pak ističe da Evropska komisija problem razmeštanja Euleksa ne može sama da reši, već joj je potrebna pomoć međunarodne zajednice.

”U Srbiji će ovih dana, nadajmo se, biti iznađen ’modus vivendi’, kako bi misija Euleksa mogla da počne sa radom. Misija je neophodna jer je pravosudni sistem na Kosovu zaista propao. Ima slučajeva koje Unmikovi sudovi nikada nisu razmatrali. Kosovu se mora pomoći na putu ka pravnoj državi i tu nema alternative“, rekla je šefica delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu Doris Pak u izjavi za Dojče vele.

Kacin o napretku regiona ka EU

Komentarišući izveštaj Evropske komisije, izvestilac Jelko Kacin je saopštio da čestita Srbiji za njena zalaganja u želji da ostvari punu saradnju sa Haškim sudom, ali je dodao i da je razočaran nedovoljnim nivoom saradnje između Vlade Srbije i Skupštine Srbije.

Kacin je, ovom prilikom, saopštio i da Makedonija mora uspešno da položi ispit iz demokratskih standarda na narednim izborima i što pre da dokaže svoju zrelost u traženju kompromisa sa Grčkom u vezi sa imenom.

Što se Hrvatske tiče, Kacin smatra da je hrvatska vlada ta koja bi mogla da zakoči približavanje Hrvatske EU ukoliko bude potcenila zahtevnost poslednje faze pregovora sa EU.

BiH, prema Kacinovom mišljenju mora da ubrza proces reformi, u okviru koga je i ustavna reforma jer ni jedna evropska država ne može finansijski da podnese breme tako okoštalog i zapletenog administrativnog aparata.

Kacin, istovremeno, poziva Crnu Goru da ojača i razvije svoje administrativne sposobnosti i ostvari uslove za rad slobodnih i profesionalnih medija, dok Albanija mora da ubrza proces vraćanja državne imovine.

Ovom prilikom, izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin pozvao je sve države zapadnog Balkana da se u potpunosti posvete ispunjavanju uslova iz svojih vremenskih planova za ukidanje viza.

"Ubrzana privredna saradnja bi mogla da stabilizuje celu regiju i ona je najbolji način za prevazilaženje finansijske i privredne krize. Na takav način je, u prošlosti, napredovala i evropska zajednica", naglasio je Kacin komentarišući izveštaj Evropske komisije.