SAD: Brza realizacija plana

Cene akcija opale su noćas na američkom tržištu do petogodišnjeg minimuma, nakon paničnih prodaja deonica na Volstritu, a poznati tržišni indikator Standard end purs i evropski indeksi "preživeli" su "najlošiju sedmicu u istoriji", jer su izgubili oko petine prethodne vrednosti, prenosi agencija Rojters.

Italijanski list "Korijere dela sera" piše, u današnjem broju, da bi u slučaju ostvarenja "najgoreg scenarija na svetskom tržištu akcija, vladama trebalo nekoliko sedmica da preduzmu 'korektivne mere'", dok bi, međuvremenu, "akcije pojeftinile za 20 odsto."

Šef ekonomista MMF-a, Oliver Blančard, je ocenio da će se svet "vrteti u krugu", ukoliko se pomenuti negativni scenario daljeg razvoja situacije na globalnim berzama akcija nastavi, prenosi "Korijera dela sera".

Agencija Rojteres prenosi iz Vašingtona i izjavu američkog ministra finansija Henrija Polsona koji je noćas ponovo naglasio da će vlada SAD preduzeti sve potrebe mere za rešavanje sadašnje teške krize na domaćem kreditnom tržištu.

Polson je, naime, stavio do znanja da je reč o što hitnijoj realizaciji vladinog plana vrednog 700 milijardi dolara, koji je prošle sedmice odobren i u Kongresu SAD, za otkup akcija ugroženih banaka i drugih finansijskih institucija.

"Mi će mo učiniti sve što je možemo da ispunjenje tog plana bude efikasno", kazao je kasno sinoć Polson i dodao da "vremena za gubljenje nema" i da se operacija spasavanja domaćih banaka obavlja iz časa u čas.

Uprkos Polsonovom uveravanju o hitnoj akciji na sanaciji domaćeg bankarskog sektora i smirujućim izjavama ministara finansija grupe sedam (G7) najrazvijenijih zapadnih zemalja, na globalnim berzama akcija i dalje vlada panika.

Predsednik kalifornijske kompanije "Eksel fjučers ink", Mark Vagoner ocenjuje da će stanje panike na berzama potrajati sve dok se tržišni igrači ne uvere da se "preduzimaju akcije" koje su direktno usmerene na stabilizaciju duboko poremećenih berzi.

Vagoner smatra da sada nije problem u tome da li će G7 nešto konkretno učniti ili ne, već svi učesnici berzanskog poslovanja žele da se neka akcija dogodi odmah. "Za sada se to nije dogodilo", dodao je on.

Lideri 15 zemalja - članica zone evra trebalo bi, prema agencijskim najavama, sutra da se sastanu u Parizu, u nastojanju da postignu dogovor o daljim zajedničkim merama radi regulisanja tekuće finansijske krize.

Francuski predsednik, Nikola Sarkozi je izjavio, uoči tog sastanka, da će na pariskom skupu zemlje zone evra pokušati da utvrde, u dogovoru sa čelnicima Evropske centralne banke, zajednički akcioni plan za regulisanje finansijske krize.

Danas će o globalnoj kreditnoj krizi u Vašingtonu razgovarati i ekonomski funkcioneri "grupe 20", koju sačinjavaju vodeće članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, uključujući Kinu i Rusiju.

Čelni političari Evropske unije trebalo bi, takođe, polovinom naredne sedmice, da raspravljaju o finansijskoj krizi na redovnom sastanku 27 - članog bloka država u Briselu.

G7: Preuzeti sve neophodne mere

Članice Grupe sedam preduzeće sve neophodne mere za rešavanje najteže finansijske krize u više od pola veka, saopšteno je u Vašingtonu.

Ministri finansija i šefovi centralnih bankara zemalja G7 saopštili su sinoć posle sastanka u Vašingtonu da je usvojen plan u pet tačaka za savldavanje kreditne krize koja je pogodila finansijska tržišta širom sveta.

SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada istakle su spremnost za "odlučnu akciju i korišćenje svih raspoloživih mera u borbi protiv ove krize", navodi se u saopštenju.

Zbog najnovije krize na finansijskom tržištu, samo američke berze su ove nedelje izgubile 2,4 biliona dolara, a 8,4 biliona prošle godine.

Sarkozi i Merkelova protiv zajedničkog fonda

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel danas su odbacili mogućnost formiranja zajedničkog evropskog fonda kao odgovora na finansijsku krizu.

Sarkozi je, nakon sastanka sa Merkelovom, rekao da finansijska kriza zahteva "izuzetno brze odgovore" dok bi zajednički evropski fond doneo "ogromne probleme" u odlučivanju zbog velikog broja zemalja članica EU.

Merkelova je rekla da se uopšte ne razmatra pitanje o zajedničkom fondu za Evropu.

Francuski predsednik i nemačka kancelarka najavili koordinisani odgovor na finnsijsku krizu nakon sutrašnjeg samita zemalja evro zone, koji će se održati u Parizu. Oni nisu naveli kakve bi mere mogle biti usvojene.

"Potreban je zajednički pristup u Evropi, ali moramo da budemo u stanju da se fleksibilno prilagodimo situaciji u svakoj od članica", rekla je Merkelova.

Grupa 24 diskutovala o krizi

Zemlje u razvoju upozorile su da bi rastuća finansijska kriza mogla da ugrozi njihove izglede za ekononomski rast i založile se za bolju međunarodnu saradnju kako bi se sprečilo dalje širenje ove krize.

U saopštenju posle sastanka ministara finansija Grupe 24 siromašnih zemalja, koje su se u Vašingtonu sastale uoči zasedanja Međunarodnog monetranog fonda i Svetske banke, navodi se da neke zemlje idu ka recesiji, dok je neke ona već zahvatila.

Kriza je, kako se navodi, "počela u razvijenim zemljama koje im godinama govore na koji način da vode svoje ekonomije, da otvore granice za trgovinu i da promovišu razvoj privatnog sektora".

"Zajedničke multilateralne snage i aktivna politička koordinacija biće važne za rešenje ove krize i izbegavanje daljeg opadanja finansijskih i ekonomskih uslova u svetskoj ekonomiji", kaže se u saopštenju.

Takođe je, kako se navodi, neophodno "jače nadgledanje razvijenih ekonomija, politika i finansijskih sistema".

Članice Grupe 24 siromašnih zemalja su i regionalne ekonomske sile kao što su Brazil, Indija i Južna Afrika, dok Kina prisustvuje polugodišnjim sastancima kao posmtrač.