Lavrov: Embargo na oružje Gruziji

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je ovu izjavu dao uoči sastanka Evropske unije u Briselu posvećenom krizi u Gruziji. On je jasno rekao da Moskva želi da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili bude smenjen sa vlasti.

"Za početak bilo bi ispravno uvesti embargo na oružje ovom režimu dok se pod drugim vlastima Gruzija ne pretvori ponovo u normalnu državu", rekao je Lavrov obraćajući se diplomcima ruske diplomatske škole.

"Ako na kraju SAD i njeni saveznici ne izaberu svoje sopstvene nacionalne interese, niti interese gruzijskog naroda, već izaberu režim Sakašvilija, to će biti greška istorijskih razmera", rekao je Lavrov. Ruski zvaničnici su se istovremeno založili da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i EU organizuju prisustvo međunarodne policije u tampon zonama između Gruzije i njenih otcepljenih regiona Južne Osetije i Abhazije.

"Bilo bi razumno da se obezbedi prisustvo međunarodne policije u bezbednosnoj zoni", rekao je u kratkom obraćanju medijima portparol ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko.

On je dodao da bi takvo prisustvo trebalo da bude sprovedeno na bazi mandata OEBS-a i trebalo bi da uključi i izvore EU, koji će predstavljati interese članica Unije.

"Bićemo spremni da razmotrimo učešće ruskih predstavnika u prisustvu međunarodne policije", dodao je Nesterenko.

On ie rekao da su sumnje da bi američki brodovi koji prevoze humanitarnu pomoć u Gruziju mogli takođe da prevoze i naoružanje, jedan od motiva ruskog poziva za uvođenje embarga na oružje Gruziji.

Sakašvili: EU se ne sme predati Rusiji

Evropska unija "ne sme se predati" u sporu sa Rusijom oko Južne Osetije i Abhazije, rekao je juče gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pred vanredni samit EU.

Sakašvili je, u obraćanju naciji, rekao da od sastanka lidera EU u Briselu očekuje da "Evropa jednoglasno podrži teritorijalni integritet" Gruzije i saopšti da "nikada neće priznati rezultate bezakonja".

"Očekujem od samita EU da se Evopa neće predati suočena sa ovim prljavim pokušajem agresije", rekao je Sakašvili, a preneo Rojters.

A gruzijski premijer Lado Gurgenidze pozvao je lidere Evropske unije, uoči današnjeg samita, da nametnu sankcije zvaničnicima i firmama koji posluju sa gruzijskim otcepljenim autonomijama Južnom Osetijom i Abhazijom, čiju je nezavisnost priznala Rusija.

Gurgenidze je u intervjuu Rojtersu rekao da bi te sankcije, kao što su zabrana izdavanja viza i zamrzavanje finansijskih sredstava, trebalo da budu uvedene "zvaničnicima, privrednicima i pojedincima koji posluju u separatističkim oblastima Gruzije bez pravilne registracije kod gruzijskih vlasti".

Gurgenidze takođe očekuje da će na samitu EU u Briselu biti odobreno slanje civilne misije koja bi nadgledala tampon zone uz Južnu Osetiju i Abhaziju, a koja bi mogla prerasti u međunarodnu mirovnu operaciju kao zamenu ruskih snaga na tom području.

Gruzijski premijer je rekao da računa na bržu integraciju Gruzije s EU i na oko dve milijardi strane pomoći za naknadu štete izazvane vojnom akcijom Rusije.

"Nadamo se da će rezultat samita biti uvođenje niza takozvanih 'ciljanih' sankcija koje ne bi bile kaznene prirode", rekao je gruzijski premijer.

Više od milion ljudi protestuje u Gruziji

Više od milion građana protestovalo je danas širom Gruzije zbog ruske vojne akcije i podrške Kremlja Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Demonstranti, od kojih su mnogi nosili crveno-bele gruzijske zastave, formirali su lanac uhvativši se za ruke i tako prošetali ulicama Tbilisija.

Na balkonima su se, takođe, vijorile gurizjske zastave, a demonstranti su uzvikivali parole "Živela Gruzija" i "Zaustavite Rusiju!".

Policija je saopštila da se širom zemlje u protest uključilo više od milion građana, što je, kako su navele vlasti, najveći iskaz jedinstva od ruske intervencije u avgustu u kojoj je sprečen pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom.

"Danas možemo reći da Gruzija nije sama jer svet stoji iza nas", rekao je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili na skupu u Tbilisiju.

Sakašvili je rekao da je "ova brutalna sila odlučila da oživljavanje ruskog imperijalizma počne u Gruziji", ali da joj on poručuje da će taj pokušaj "zauvek biti pokopan" u Gruziji.

On je dodao da današnji protest predstavlja najveće okupljanje u Gruziji otkako je ta zemlje postala nezavisna nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Građani Gruzije se slažu da današnji dan predstavlja dan jedinstva u toj zemlji.

"Mi želimo da pokažemo celom svetu da se Gruzijci ničega ne plaše i nadam se da će svet čuti našu poruku", rekla je umetnica Natela Zarandija.

Muzičar Ačiko Giledani (34), koji je sa članovima svog benda učestvovao u lancu demonstranata, rekao je da je "rezultat ruske agresije na Gruziju ujedinjenje Gruzijaca".

"Gruzija nikada nije bila tako snažna kao sada i zato ćemo pobediti", rekao je on.

Rusija je povukla većinu svojih snaga u skladu sa sporazumom koji je postignut uz posredovanje EU, ali je zadržala vojnike i opremu u zonama bezbednosti duž Južne Osetije i Abhazije kako bi, kako navodi Moskva, sprečila eventualni novi napad Gruzije.

HRV: Gruzija koristila kasetne bombe

Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" (HRV) saopštila je da je Gruzija priznala da je tokom vojne ofanzive u Južnoj Osetiji koristila kasetne bombe.

Ta organizacija je navela da je primila zvanično pismo gruzijskog Ministarstva odbrane u kome ono obznanjuje korišćenje kasetnog naoružanja tipa M85 nedaleko od tunela Roki, koji spaja Južnu Osetiju sa Rusijom.

M85 je isto oružje koje je koristio i Izrael tokom rata sa Hezbolahom u Libanu 2006. godine.

Istraživač "Hjuman rajts voča" za naoružanje Boni Doerti rekao je danas novinarima u Ženevi da je i Rusija nesumnjivo koristila kasetne bombe na nekoliko mesta tokom konflikta. Međutim, Rusija to od početka poriče.

Južna Osetija očekuje priznanja

Predsednik Južne Osetije Edvard Kakojti je izjavio da Chinvali očekuje da će evropske, američke i azijske države uskoro početi da priznaju njegovu državu i naglasio da postoje velike razlike između Kosova i Južne Osetije i Abhazije.

"Kosovo je produkt agresije i cepanja jedne dobro formirane države Evrope - Srbije", izjavio je danas Kakojti grupi stranih i ruskih novinara u Chinvaliju.

"Kada smo govorili da Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje imaju više političko-pravne osnove za priznavanje nezavisnosti od Kosova, smatrali smo da su one produkt mirnog i demokratskog raspada Sovjetskog Saveza", izjavio je on i izrazio solidarnost sa srpskim narodom jer su "taj narod i njegova država bili podvrgnuti agresiji. Želim srpskom narodu konsolidaciju jer je to ono što mu veoma nedostaje. To što pokušavaju da podele srpski narod predstavlja pokušaj da se sprovodi politika daljeg cepanja i likvidacije te zemlje", izjavio je Kakojti.

Južna Osetija će se, dodao je on, uzdržati od priznanja nezavisnosti Kosova.

Predsednik Južne Osetije je izjavio da će Chinvali nastaviti sa radom na potpisivanju sporazuma sa Rusijom koja je nezavisnost Južne Osetije priznala 26. avgusta.

On je za potez Moskve rekao da je blagovremen i da je predstavljao zaštitu malobrojnog osetinskog naroda od genocida.

Kakojti je rekao da su dva sata pre napada na Chinvali i gruzijska sela svoje položaje napustili gruzijski mirovnjaci i počeli da pucaju na stanovništvo i njihove kolege. Takođe je rekao da je Južnoj Osetiji nejasna pozicija OEBS-a, čiji su predstavnici dva sata pre napada napustili Chinvali, a nisu informisali o pripremama za napad ni civile, ni lokalnu vlast.

Kakojti je optužio Gruziju da je imala neljudske planove da u slučaju propasti napada zatruje vodu i izvore u Južnoj Osetiji, što je trebalo da učine četiri diverzantske grupe od po dva čoveka.

Kakojti je rekao da mu je nejasna pozicija Zapada i pre svega SAD, za koje je rekao da su počeli da dižu glas tek kada je agresoru slomljena kičma.

"I SAD i zločinački režim Džordža Buša nose istu odgovornost kao i vlasti Viktora Juščenka, koji su naoružavali Gruziju", rekao je Kakojti.

To što je preduzelo rukovodstvo Ruske Federacije predstavlja pobedu pravednosti, rekao je on i pozvao sve zemlje da slede primer Rusije.

Kakojti je izrazio uverenje da će u najskorije vreme uslediti priznanja evropskih, američkih i azijskih zemalja." Na našoj strani je međunarodno pravo", dodao je on.

Kajkoti je, takođe, rekao da će nastaviti da sa Rusijom razgovara o mogućnostima otvaranja vojnih baza u Južnoj Osetiji i da će Chinvali nastaviti da traži zaključivanje vojnog saveza i instaliranje vojnih baza u Južnoj Osetiji.