Izmene pravopisa crnogorskog jezika

Crnogorski pravopis će, ukoliko vlasti odluče da ga usvoje, ubuduće biti bogatiji za dva slova – "šj" i "žj". Posebnim pravilom je dogovoreno da se u svemu ostalom, osim ako drugačije ne nalaže savremena crnogorska jezička praksa, neće odstupati od pravopisa srpskohrvatskog jezika koji je do sada bio u upotrebi u Crnoj Gori.

Predlog pravopisa sadrži sedam načela, među kojima je i dobro poznato načelo "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano". Vodeći se baš ovim pravilom, Savet za standardizaciju, koji je formirala Vlada Crne Gore, ovakvim predlogom pokušava da reši, kako kažu, veliki problem nedostatka pisanih znakova za glasove koji se upotrebljavaju u crnogorskom jeziku.

Predsednik Saveta za standardizaciju Branko Banjević kaže za podgoričke TV Vijesti da će sve novine biti uvedene radi lakšeg izgovora određenih reči crnogorskog jezika.

"Osnovna načela su da crnogorski jezik ima 33 glasa, umesto 30 kao što je dosad bilo. Ta tri glasa su šj, žj i dz. Mi smo usvojili da kodifikujemo šj i žj i da se za njih naprave znaci. Glas dz nismo uneli kao obavezujući, nego samo da se konstatuje da taj glas postoji", kaže Banjević.

Međutim, u samom Savetu se do ovog predloga ipak nije došlo jednoglasno. Naime, od 13 članova koliko broji Savet za standardizaciju, njih troje je glasalo protiv predloga Pravopisa crnogorskog jezika.

Igor Lakić, jedan od članova Saveta, objašnjava za B92 da je do razmimoilaženja u stavovima došlo zbog toga što je ovakav predlog neosnovan i kao takav nije ništa drugo osim politički projekat koji nema veze sa jezikom i naukom.

"Ono što je meni bio problem u svemu tome jeste da treba uvesti slova šj i žj. Nisam bio pristalica takvog pristupa, jer smatram da ne možemo govoriti tu o žj kao o nekom glasu koji treba da uđe u jezik. Moje stanovište jeste da su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik ustvari samo varijante jednog jezika, koje sadrže određene razlike koje su toliko male da ne možemo govoriti o različitim jezicima", rekao je Lakić.

Po novom predlogu za standardizaciju crnogorskog jezika normirana je ijekavica, kao i četiri akcenta. Takođe, jedno od načela je i da su glasovi nastali ijekavskim jotovanjem ć i đ deo crnogorske standardne jezičke norme, pa se prema tome koriste u svim rečima umesto tj i đ, kakav je slučaj bio do sada.

Više slova, manje padeža

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić kaže za da se promene rade po ideji "imamo državu, sad moramo imati i naš sopstveni jezik".

"Ova dva duga slova će uvesti ne bi li stvorili neku razliku, što će, na kraju, dati zadovoljenje privatnih interesa jednog broja izdavača, koji će sad prepravljati udžbenike i knjige i redigovati Njegoša da dobiju odgovarajuća slova, a, ustvari, dobiće gomilu nepismenih mladih Crnogoraca, koji će pitati roditelje ’šta je ovo’, a roditelji neće znati da im objasne", kaže Rajić. Slovo “đ“ će u crnogorskom jeziku dobiti neku vrstu primata, pošto će biti ubačeno u svim rečima gde su “d“ i“j“ jedno pored drugog.

Tako bi, uskoro, sednice u Crnog Gori mogle, umesto kao do sada ponedeljkom, počinjati poneđeljkom.

Kako se na novim slovima u crnogorskom jeziku ne štedi, tako se neki od padeža uveliko redukuju.

Tako će lične zamenice - ja, ti, sebe, se u genitivu, akuzativu i vokativu imati nastavak “e“.

Predlog novog pravopisa potpisima podržalo je 10 od 13 članova Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.