Sporo rešavanje problema nestalih

I porodice nestalih i međunarodne organizacije upozoravaju da proces traženja ide veoma sporo. “Uradili smo jednu simboličnu spomen ploču stradalim u ratovima od 1991. do 1999. godine jer ovaj grad, ova republika, 13 godina nije našla prostor gde će se polagati venci za srpske žrtve“, rekao je Čedomir Marić iz Udruženja porodica nestalih.

Marić je rekao je da je proces traženja u zastoju i posebno je istakao da u Hrvatskoj postoje registrovane grobnice, ali da nisu eshumirane.

Porodice nestalih će sutra, na Međunarodni dan nestalih, u akciji pod nazivom "Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima polagati sveće", zatražiti od državnih organa da u Beogradu sagrade spomenik osobama nestalim u ratovima devedesetih.

Članica Komisije za nestala lica Vlade Srbije Zorica Avramović rekla je da je Srbija izvršila svoje obaveze i da na njenoj teritoriji nema grobnica koje se mogu vezati za ratne događaje u bivšoj Jugoslaviji, već su sve eshumirane.

Nedopustivo je, kaže, da se zna za grobnice, a da se one ne eshumiraju, rekla je Avramović, navodeći da se pitanje nestalih rešava suviše sporo i prati ga visok stepen politizacije.

Milenkovićeva: MKCK zabrinut

“U proteklih godinu dana rasvetljana je sudbina oko hiljadu nestalih, u prethodnom periodu između 2006. i 2007. utvrđena je sudbina više od hiljadu i po nestalih“, navela je Gordana Milenković iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

"Međunarodni komitet Crvenog krsta duboko je zabrinut zbog sporosti kojom se ova pitanja rešavaju", kaže ona.

Tokom rata na području bivše Jugoslavije od 1991-1995 nestalo je ukupno oko 34.000 ljudi, ali je sudbina polovine njih rešena, bilo da su pronađeni živi ili putem identifikacije posmrtnih ostataka.

Prema najnovijim podacima MKCK, u BiH se još traga za 12.407 osoba, dok je rešena sudbina 9.994. Prema podacima Hrvatskog crvenog križa, na spiskovima nestalih u toj zemlji je još 2.368 ljudi, a rešeno je 3.518 slučajeva.

U saopštenju povodom Međunarodnog dana nestalih, šef delegacije MKCK u Srbiji Pol Anri Arni je podsetio da su "vlasti u obavezi da daju odgovore porodicama koje na njih čekaju već predugo" i poručio da će ova organizacija nastaviti da podržava porodice nestalih i službe traženja nacionalnih društava Crvenog krsta na zapadnom Balkanu.

Tadić s porodicama nestalih na Kosovu

I predsednik Srbije Boris Tadić primio je, povodom Međunarodnog dana nestalih, delegaciju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu.

Iz Tadićevog kabineta je saopšteno da se razgovaralo o problemima sa kojima se porodice kidnapovanih i ubijenih suočavaju.

Tadić je ponovio da sve zemlje u regionu koje pretenduju da budu članice Evropske unije moraju da poštuju evropske standarde i da reše problem kidnapovanih i ubijenih sa prostora bivše SFRJ, gde su vođeni ratovi.

Država mora da učini sve kako bi se rešio socijalni status članovima porodica svih kidnapovanih i ubijenih, rekao je Tadić.

I potpredsednik vlade Jovan Krkobabić ocenio je da Srbija treba aktivnije i organizovanije da učestvuje u rešavanju problema porodica nestalih, otetih i ubijenih i dodao da je neophodno sačiniti jedinstvenu i verodostojnu bazu podataka o nestalima.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Krkobabić se povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, 30. avgusta, sastao sa predstavnicima udruženja nestalih sa teritorije bivše jugoslavije koji su ga upoznali sa aktuelnim problemima sa kojima se porodice nestalih susreću.

Predstavnici nekoliko udruženja nestalih, otetih i ubijenih istakli su da jedan od problema, za koji im je neophodna pomoć Vlade Srbije, jeste rešavanje statusnih pitanja porodica kidnapovanih i nestalih.

Te porodice, naime, radi ostvarivanja materijalnih prava svojih nestalih, moraju da dokazuju da njihovi članovi nisu više među živima. Predstavnici udruženja ukazali su da i Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju zakone o nestalim i njihovim porodicama.

Predsednik Komisije Veljko Odalović istakao je da je zbog različitosti sukoba na teriroriji bivše SFRJ i statusa porodica nestalih i kidnapovanih teško zakonom urediti ovu problematiku.

On je rekao da Komisija intenzivno radi na utvrđivanju normi koje postoje u aktuelnim zakonskim propisima, a ne primenjuju se, kao i na pojedinim zakonskim odredbama koje se mogu promeniti.

Odalović je dodao da postoji mogućnost i da se oblast uredi posebnim aktom Vlade Srbije.

Fejt: Uraditi više

Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt izjavio je povodom Međunarodnog dana nestalih da porodice nestalih "imaju pravo da znaju o sudbini svojih bliskih".

"Više napora treba da se uloži po tom pitanju. To se može rešiti jedino ako se sve strane u potpunosti uključe u taj proces. Zbog toga moja kancelarija u potpunosti podržava dijalog Beograda i Prištine o pitanju nestalih osoba", rekao je Fejt.

"Pronalazak rešenja tog pitanja predstavlja važan korak ka pomirenju i za budućnost Kosova", dodao je međunarodni civilni predstavnik na Kosovu.

Kasumi: Vlade i institucuje ne rade dovoljno

Predsednik Koordinacionog odbora porodica nestalih na Kosovu Haki Kasumi izrazio je danas nezadovoljstvo aktivnostima vlade i institucija na rasvetljavanju sudbine nestalih, podsetivši da je na Kosovu nestalo 1.938 osoba. a rasvetljena je sudbima 4.059 osoba.

Govoreći na okruglom stolu ''Sve za nestale", koji je održan povodom Međunarodnog dana nestalih, 30. avgusta, Kasumi je rekao da domaće i međunarodne institucije na Kosovu nisu učinile dovoljno na rasvetljavanju njihove sudbine.

On je rekao da, uprkos mnogobrojnim zahtevima, još nije izrađena konačna lista nestalih na Kosovu, već se još koriste spiskovi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji prema njemu nisu potpuni i imaju nedostataka.

Predsednik vladine komisije za nestale Pren Đetaj rekao je da je cilj obeležavanja Dana nestalih senzibilizacija i potpuno informisanje javnosti u vezi sa ovim izuzetno teškim problemom, sa kojim se još susreću građani Kosova.

On je pozvao domaće i međunarodne institucije da pomognu u pronalaženju lica koja se smatraju nestalima.

Ukazujući da se, u međuvremenu, nastavlja golgota porodica nestalih koje su izgubile dom i nose se s mnogim drugim nedaćama, Gordana Milenkovićeva je istakla da zbog upornosti , hrabrosti i dostojanstva s kojim tragaju za odgovorima zaslužuju svu počast.

"Neizvesnost oko sudbine najmilijih je veliki emocionalni teret za porodice nestalih, koje dobijaju nedovoljnu pravnu i administrativnu podršku u naporima da saznaju šta im se dogodilo", kazala je Milenkovićeva.

Prema njenim rečima, MKCK je zato objavio novi priručnik za psihosocijalnu podršku, namenjen udruženjima i nacionalnim organizacijama Crvenog krsta koje pomažu porodicama nestalih.

Odmah posle rata, međunarodne organizacije su evidentirale oko 6.000 nestalih, a prema prema podacima organizacija na Kosovu, smatra se da je nestalo 1.938 osoba, od kojih su 90 odsto Albanci i 10 odsto pripadnici ostalih zajednica.

U Institutu za sudsku medicinu još se nalaze posmrtni ostaci 400 osoba, koje nisu identifikovane.

"Pravna i moralna obaveza prema žrtvama"

Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i mreža "Moja incijativa" zatražili su od vlasti u Srbiji, nadležnih institucija, ali i zemalja u regionu da izvršavaju obavezu rasvetljavanja sudbine osoba koje su nestale u toku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, 30. avgusta, Fond za humanitarno pravo je podsetio nadležne da je to njihova civilizacijska, pravna i moralna obaveza prema žrtvama, porodicama nestalih i društvu i pozvao ih da potpišu Konvenciju UN za zaštitu svih osoba od prisilnih nestanaka.

Fond za humanitarno pravo napominje da je Generalna skupština UN usvojila ovu Konvenciju u decembru 2006. Iako ona može značajno doprineti prevenciji i unapređenju istraga o prisilnim nestancima, do sada je nije potpisala ni jedna post-jugoslovenska država, navode u Fondu za humanitarno pravo.

"Posebno uznemirava činjenica da umesto ulaganja većih napora za rešavanje ovog teškog problema, poslednjih godina dolazi do nedopustivog usporavanja u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih", smatraju u Fondu za humanitarno pravo.

Kako je navedeno u saopštenju, istina o žrtvama i njihovom stradanju osnovni je preduslov uspostavljanju poverenja i izgradnji demokratskih društava u regionu.

Međunarodni Dan nestalih osoba, 30. avgust, ustanovljen je na inicijativu Radne grupe Ujedinjenih nacija za nestale osobe.