Ko koga proteruje

"Proces je neopoziv", izjavio je ruski ambasador Anvar Azimov na vanrednom sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Beču, zakazanom zbog krize u kavkaskom regionu.

"Mi smo se zalagali za poštovanje teritorijalne stabilnosti i integriteta Gruzije, međutim, nakon genocida i etničkog čišćenja na tim teritorijama, Južna Osetija i Abhazija smatraju da više ne mogu da žive u državnoj zajednici sa Gruzijom", rekao je Azimov.

On je novinarima rekao da je realnost takva da će međunarodna zajednica, pre ili kasnije, doći do istog zaključka, odnosno da moraju da postoje "dve nezavisne države".

Azimov je dodao da će Kremlj potpisati sporazume sa Južnom Osetijom i Abhazijom o finansijskoj, ekonomskoj i vojnoj pomoći i da će pojačati mirovne snage u Južnoj Osetiji. Gruzijska ministarka inostranih poslova Ekaterina Tkešelašvili rekla je da je proterivanja Gruzina iz pobunjeničkih regiona deo ruske namere da uspostavi nadmoć nad Gruzijom.

Tkešelašvilijeva je rekla da su ruske snage sprovodile etničko čišćenje i da su vojnici isterivali lokalno stanovništvo, pljačkajući i paleći njihovu imovinu.

"Ruska strategija je stvaranje 'tampon zona', teritorija sa kojih su stanovnici proterani, kuće uništene i njive zapaljene, tako da bi svaki pokušaj povratka lokalnog stanovništva bio vrlo otežan, čak i kada bi svi bezbednosni uslovi postojali", ocenila je Tkešelašvilijeva.

Moskva: Optužbe G7 neosnovane

Moskva je ocenila da je izjava Grupe sedam (G7) industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, kojom je osudjena Rusija zbog njenih akcija u Gruziji, pristrasna i da ima za cilj da opravda gruzijsku agresiju.

U saopštenju koje je izdalo rusko ministarstvo inostranih poslova se navodi da Grupa sedam "iznosi neosnovane tvrdnje o tome da Rusija podriva gruzijski teritorijalni integritet".

"Ignoriše se dobro argumentovani ruski stav u prilog teške ali, pod postojećim uslovima, jedino ispravne odluke da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije", navodi se u saopštenju ministarstva.

Grupa sedam u sredu je osudila rusku odluku da prizna nezavisnost gruzijskih otcepljenih regiona i kritikovala "rusko preterano korišćenje vojne sile u Gruziji i dalju okupaciju delova gruzijske teritorije".

U saopštenju ruskog ministarstva navodi se da je Rusija u potpunosti sprovela sporazum o prekidu vatre sa Gruzijom, koji je postignut uz posredovanje Francuske.

"Ruske trupe su povučene. U skladu sa ovim planom neke ruske mirovne snage su ostale rasporedjene u bezbednosnoj zoni u susednoj Južnoj Osetiji", navodi se u saopštenju.

SB UN: Bez konsenzusa

Savet bezbednosti UN odbacio je zahtev Južne Osetije i Abhazije da se njihovi predsavnici obrate tom telu.

Rusija, koja je prekjuče priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, prethodnih 15 meseci u više navrata pokušala je da lobira u Savetu da se pred najvišim telom UN pojave predstavnici tih gruzijskih oblasti, ali su države Zapada do sada to blokirale.

"Nije bilo jednoglasne podrške da se pozitivno odgovori na taj zahtev", izjavio je belgijski ambasador pri UN Jan Grauls posle sastanka i dodao da će Savet bezbednosti nastaviti raspravu o učešću predstavnika Abhazije i Južne Osetije.

SAD, kao zemlja u kojoj je sedište UN, ima obavezu da garantuje vize zvaničnim predstavnicima država članica UN. Kako Tbilisi ne priznaje nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, zapadne diplomate tvrde da SAD nisu u obavezi da izdaju vize predstavnicima gruzijskih separatističkih oblasti.

Inače, šesti po redu vanredni sastanak Saveta bezbednosti zakazan zbog krize u Gruziji, prošao je kao i prethodnih pet - bez usvajanja rezolucije ili zajedničkog stava o kavkaskom konfliktu.

Sastanak je protekao u razmeni oštrih reči i međusobnim optužbama američkog i ruskog ambasadora, što predstavlja odraz rastućih tenzija između SAD i Rusije.

Konferencija o Kavkazu u Rimu

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da "sa velikim zadovoljstvom prihvata predlog italijanskog ministra" inostranih poslova Franka Fratinija da se u novembru sazove konferencija o Kavkazu koja bi bila održana u Rimu.

Italija je zemlja koja je pravi prijatelj Gruziji, rekao je Sakašvili za italijansku televizije.

Kako je prenela italijanska novinska agencija Ansa, Sakašvili je izjavio: "Rado ćemo doći u Rim i tako prihvatiti italijanski predlog", kao i da je "za Gruzine, Italija ostrvo nade".

Fratini je utorak predložio da se u Rimu održi međunarodna konferencija o rusko-gruzijskoj krizi, na koju bi, pored Rusije i Gruzije, bili pozvani da učestvuju NATO, Ujedinjene nacije, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.

Bilt za slanje međunarodnih mirovnih snaga

Šef švedske diplomatije Karl Bilt založio se za upućivanje međunarodnih mirovnih snaga u gruzijske separatističke oblasti - Južnu Osetiju i Abhaziju.

"Međunarodni mehanizam" koji se pominje u sporazumu o primirju postignutom 12. avgusta, "mogao bi da znači upućivanje međunarodnih mirovnih snaga u Abhaziju i Južnu Osetiju", rekao je Bilt na konferenciji za novinare posle sastanka s gruzijskim kolegom Ekom Tkešelašvilijem.

Prema njegovim rečima, Švedska pozdravlja takav predlog.

O eventualnim sankcijama Evropske unije prema Rusiji, Bilt je rekao da nije nikada bio za uvođenje sankcija prema bilo kome.

"Mislim da su Rusi sebi već dovoljno učinili zla, da nije potrebno još to učiniti", rekao je Bilt.