Da li Južni tok čeka Srbiju?

Da li se Srbija zaista politički kocka sa Rusijom, odnosno "Gaspromom" oko ratifikacije naftno-gasnog sporazuma u skupštini, zbog čega bi je mogao zaobići gasovod Južni tok - istražuje "Politika".

Onako kako je to pre nekoliko dana najavio i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, koji je do tog zaključka, navodno, došao posle razgovora sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Konuzinom. Nije li, ipak, samo reč o ruskom pritisku da se što pre parafira gasno-naftni aranžman sa Srbijom? U ambasadi Rusije to "Politici" nisu mogli da potvrde.

Upitana da li je ruski ambasador Aleksandar Konuzin zaista najavio mogućnost da Južni tok, umesto preko Srbije, skrene ka Rumuniji, Aljona Kudravceva, ataše za štampu ambasade Rusije, rekla je juče za "Politiku" da to ne zna jer nije prisustvovala razgovorima. Na dodatno pitanje da li je zbog težine ove izjave Nikolića ambasada Rusije u međuvremenu, ipak, reagovala Aljona kaže "da ne može da pomogne".

Gradnja gasovoda Južni tok suštinski menja poziciju Srbije, kaže Saša Ilić, direktor "Srbijagasa", koji je sa Dmitrijem Medvedevom, predsednikom Rusije, u januaru u Srbiji potpisao gasni sporazum. Ukoliko se na takav način reši problem snabdevanja prirodnim gasom, da kroz Srbiju prolazi gasovod čiji kapacitet nadmašuje minimalno četiri puta trenutnu potrošnju gasa u našoj zemlji, dobija se pre svega sigurnost u snabdevanju u narednih 20–30 godina.

"Planirani kapacitet gasovoda od 10 milijardi kubika je nešto što zaista obezbeđuje stabilnost funkcionisanja energetskog sistema države i to dugoročno, a da pri tom donosi značajne prihode od tranzita. To je istorijska šansa Srbije i bila bi neprocenjiva šteta ukoliko bismo je izgubili. Ubeđen sam da će sve ipak ići kako je i planirano, jer poslednji kontakti sa ruskim partnerom idu upravo u tom smeru. Ovaj projekat ima apsolutnu podršku vlade, a mi ćemo s naše strane raditi sve", kaže Ilić.