Promena sudskog veća

Umesto sudskog veća broj jedan, kojem predsedava holandski sudija Alfons Ori, suđenje Karadžiću će, po odluci Pokara, voditi sudsko veće broj tri, čiji je predsednik sudija Patrik Robinson, sa Jamajke. Članovi tog veća su još stalne sudije Ijan Bonomi, iz Velike Britanije, i Žan-Klod Antoneti. Karadžić je ove nedelje zatražio izuzeće sudije Orija, tvrdeći da je on pristrasan.

Iz saopštenja o promeni sudskog veća, međutim, proizlazi da predsednik Tribunala Pokar nije pri donošenju te odluke razmatrao Karadžićev zahtev.

Pokar je odluku obrazložio činjenicom da je, pre Karadžićevog hapšenja, Tužilaštvo nagovestilo nameru da traži objedinjavanje suđenja Karadžiću i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, koji je optužen, između ostalog, za granatiranje Sarajeva 1992-95, kao i Karadžić.

Pošto je postupak protiv Perišića bio dodeljen veću sudije Orija, posle hapšenja Karadžića i njegov slučaj je poveren istom veću, piše u odluci Pokara.

U međuvremenu, tužioci su odustali od objedinjavanja postupaka protiv Perišića i Karadžića, a sudija Pokar je danas odlučio da suđenje Karadžiću dodeli novom sudskom veću.

Karadžić je optužen za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95. Krajem jula uhapsile su ga vlasti Srbije i prebacile u Hag. U prvom pojavljivanju pred sudijom, Karadžić je odložio izjašnjavanje o krivici, a u sudnici će se ponovo pojaviti 29. avgusta.

Odobren susret Karadžić-Krajišnik

Žalbeno veće Haškog tribunala odobrilo je zahtev Momčila Krajišnika da u sudskom zatvoru razgovara s Radovanom Karadžićem.

Krajišnik sa Karadžićem želi da razgovara o njegovom eventualnom svedočenju u žalbenom postupku koji je bivši predsednik Skupštine RS pokrenuo pred tim sudom.

Veće sudija kojem je predsedavao predsednik Tribunala Fausto Pokar naložilo je Sekretarijatu da u zatvoru u Sheveningenu omogući susret i razgovor Krajišnika sa Karadžićem, saopštio je Haški tribunal.

Veće je Krajišniku dalo rok da do 15. septembra odluči hoće li Karadžića pozvati za svedoka odbrane u žalbenom postupku.

Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik osuđen je u prvostepenom postupku pred Tribunalom na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH 1992. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu i u žalbenom postupku brani se sam.

Krajišnik je 15. avgusta uputio zahtev žalbenom veću da mu omogući razgovor s bivšim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem kako bi "u potpunosti mogao da razmotri da li želi da ga pozove kao svedoka".

"Putovao sa Dabićevim pasošem"

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić izjavio je za Betu da je haški optuženik Radovan Karadžić u više navrata putovao u Hrvatsku sa pravim pasošem Dragana Dabića, čiji je identitet koristio.

U interesu istrage Ljajić nije želeo da odgovori na pitanje gde je pasoš pronađen, niti kako je utvrđeno da je haški optuženik putovao sa originalnom Dabićevom ispravom.

"Sve okolnosti se i dalje ispituju", rekao je Lajić.

Pasoš, kako saznaje agencija Beta, nije bio među stvarima koje su pronađene u prvobitnom pretresu stana na Novom Beogradu u kome je Karadžić boravio predstavljajući se kao duhovni iscelitelj Dragan David Dabić.

EU ukida zabranu Karadžićevoj porodici

Evropska unija bi trebalo da ukine zabranu putovanja članovima porodice haškog optuženika Radovana Karadžića, kojima su vraćeni pasoši, saopšteno je danas u Briselu.

Procedura zvaničnog ukidanja zabrane je "započeta, ali nije još završena", rekao je francuskoj agenciji Frans pres neimenovani visoki zvaničnik EU.

"Mi smo, u međuvremenu, vratili pasoše članovima porodice, iz humanitarnih razloga. Može se učiniti izuzetak. I tako će oni moći da posete Radavana Karadžića u Hagu, verovatno početkom septembra", dodao je zvaničnik.

Pasoši Karadžićeve supruge, kćerke, sina i zeta konfiskovani su u januaru, zbog sumnje da pomažu optuženiku u bekstvu.

"Pošto više nije u bekstvu, nisu više osumnjičeni", dodao je evropski zvaničnik.

Članovi Karadžićeve porodice će morati za odlazak u Hag, kao i ostali građani, da podnesu zahtev za vizu, dodao je on.

"Plavšićeva na slobodi za mesec i po"

Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, koja izdržava kaznu u švedskom zatvoru Hisenberg, za mesec i po dana trebalo bi da bude oslobođena, izjavio je jedan od osnivača odbora za njeno oslobađanje Svetozar Mihajlović.

Mihajlović, koji je prijatelj Plavšićeve, nada se da će švedska vlada doneti povoljno rešenje, prenose mediji Republike Srpske. "Tražili smo, isključivo iz humanih razloga, da Plavšićeva bude na slobodi. Ovoga puta nismo ulazili u političke razloge, visinu i težinu presude, nego isključivo u humane razloge", rekao je on.

Plavšićeva se primerno ponašala u Hisenbergu, pa bi uprava zatvora u kome izdržava kaznu trebalo da da pozitivno mišljenje. Razlog više za takvu odluku je i to što u oktobru 2009. godine ističe rok od dve trećine odležane kazne, odnosno, tada će ona definitivno biti puštena iz zatvora, rekao je Mihajlović.

Portparol ministra pravde Švedske, Martin Valfridson, kazao je da će Vlada Švedske u narednih mesec dana dati mišljenje o zahtevu Plavšićeve. Stav švedske vlade biće prosleđen u Haški tribunal, koji treba da donese konačnu odluku.

Tribunal je Biljanu Plavšić osudio 2003. godine na 11 godina zatvora, nakon što je ona priznala krivicu.