Studenti većinom za EU

Prema rečima Dejana Patakija, iz Omladinske grupe kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Novom Sadu, 73 odsto ispitanika smatra da je Srbiji mesto u EU, 15 odsto studenata odgovorilo je negativno, dok je 12 odsto reklo da ne zna da li Srbija treba da pristupi EU.

"Niko od 1.560 anketiranih studenata nije postavljao potpitanje anketarima da li je pristup EU uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova ili izručenjem haških optuženika", rekao je Pataki novinarima i naveo da broj onih koji su odgovorili pozitivno raste među akademcima na završnim godinama studija.

Istraživanje Helsinškog odbora pokazalo je i da 40 odsto studenata smatra da je članstvo u političkim partijama potrebno prilikom pronalaska posla.

Isti broj odgovorio je da članstvo nije neophodno, dok je 20 odsto odgovorilo da ne zna.

"Pravni fakultet prednjači po ovom pitanju, jer 52 odsto studenata smatra da je članstvo u političkim strankama neophodno pri zapošljavnju, dok je svega 17,6 odsto studenata Akademije umetnosti dalo takav odgovor", rekao je Pataki.

Anketa je pokazala da je 63 odsto studenata Univerziteta u Novom Sadu spremno da radi različite poslove van svoje struke, 54 odsto ispitanika tvrdi da postoji podela na muške i ženske poslove, dok je polovina izrazila želju da napusti zemlju kada diplomira.

Pataki je rekao i da je 96 odsto ispitanika odgovorilo da im ne bi smetalo da osoba druge nacionalnosti bude kuvar u studentskoj menzi.

Takođe je rekao da bi 63 odsto studenata pristalo da zasnuje brak sa pripadnikom druge vere ili nacionalnosti, 21 odsto je odgovorilo da ne bi pristalo, dok je 16 odsto neopredeljeno.

"Većina studenata ipak bi zatražila od svojih supružnika da prihvati njihovu veru", naveo je Pataki.

Klara Oros, iz kancelarije pokrajinskog ombudsmana, rekla je "da je dobro što većini ispitanika ne smeta da uđu u mešoviti brak, ali da njihovo versko opredeljenje daje osnovu za neka buduća istraživanja".

"Veoma je interesantantan i odgovor na pitanje da li bi pristali da kuvar bude druge nacionalnosti, jer se tu jasno vidi koliko se politika upliće u naše živote, pošto 16 ispitanika smatra Albance nepoželjnim, na drugom mestu su Mađari, a na trećem Hrvati i Muslimani", rekla je Klara Oros.