Presude za Ibarsku 19. juna

Na današnjem suđenju optuženi su, iznoseći svoje završne reči, naveli da je proces politički montiran i da nisu izvedeni dokazi koji bi ih doveli u vezu sa zločinom na Ibarskoj magistrali. Tužilaštvo je juče tokom završne reči tražilo da optuženi za ubistvo budu osuđeni na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina, dok su branioci predložili njihovo oslobađanje.

Stranke u postupku imaju pravo žalbe Vrhovnom sudu.

Optuženi bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković rekao je danas u završnoj reči da "nije učinio ništa od onoga za šta je optužen".

"Postupak protiv mene je pokrenut jer sam odbio da lažno teretim Slobodana Miloševića. On mi nikada tako nešto nije naredio. Proces je montiran zbog političkih razloga. Nadam se da će sud suditi po savesti. Verujem da još ima sudija koji sude po zakonu. Verujem u vas jer ste vi Vrhovni sud", rekao je Marković sudskom veću.

Optuženi Milorad Ulemek rekao je da "postoji mnogo indicija" za oslobađajuću presudu i da "ne vidi nijedan dokaz protiv njega", i dodao da mu sud nije dozvolio da iznese mnoge dokaze, kao i da je ugroženo njegovo pravo na odbranu.

"Nemam razumevanja za bilo kog sudiju koji podlegne pritiscima. Ne može se dokazati da je bilo političkih pritisaka, jer su političari to radili lukavo, ali, ako to nije očigledno, onda ne znam šta je očiglednije", rekao je Ulemek.

Ulemek je dodao da nije rođen preterano pametan i da je on "propali muzičar koji je prešao sa trombona na tromblon", ali da nije idiot koji je iz DB-a uzeo kamion i "uradio to što je uradio", a zatim ostavio kamion sa tablicama na Ibarskoj magistrali i time "ostavio potpis".

"Mene ne zanima kazna, 15 ili 40 godina, meni je to isto ako budem proglašen krivim. Zatvorska kazna je mera koju izriče sud, a prava kazna je krivica. Ovde se pominjala i smrtna kazna, koja je, navodno, blaža od 40 godina zatvora. To su pričali ljudi koji o smrti ne znaju ništa", rekao je Ulemek.

Suđenje pred Vrhovnim sudom počelo je 3. marta čitanjem presude prvostepenog suda.

To je drugi slučaj u 161-godišnjoj istoriji Vrhovnog suda da je taj sud otvorio pretres u nekom predmetu. Prethodno su presude u slučaju Ibarske magistrale dva puta ukidane i predmet vraćan Okružnom sudu na ponovno suđenje.

U insceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali poginuli su funkcioneri SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a predsednik te stranke Vuk Drašković je povređen.

Pored Markovića i Ulemeka, optuženi su i pripadnici Jedinice za specijalne operacije Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Branko Berček, Duško Maričić, Leonid Milivojević, bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, bivši čelnici beogradske policije Branko Đurić, Dragiša Dinić i Vidan Mijailović i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.

Presudom Okružnog suda u Beogradu od 16. februara 2007, Ulemek i Ilić osuđeni su na po 15 godina zatvora, a Maričić, Berček, Bujošević i Milivojević na po 14 godina zatvora.

Marković je oslobođen optužbe za ubistvo i osuđen na osam godina zatvora zbog pomaganja učiniocima posle izvršenog krivičnog dela.

Za pomaganje izvršiocima posle ubistva na Ibarskoj magistrali Kertes je osuđen na dve godine i pet meseci zatvora, Dinić na godinu i sedam meseci, a Mijailović na devet meseci.

Radonjić i Đurić oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu.