Škero: Sud nezaštićen od politike

Ona je ocenila da sudije sude pod stalnim pritiskom da svaka vlast želi da se obračuna sa političkim neistomišljenicima i da novi ustav nije postavio okvir za zaštitu sudija od eventualne želje bilo koje vlasti da ustroji "svoje pravosuđe".

Ustav je predvideo postojanje Visokog saveta sudstva, kao garantije za sudsku nezavisnost, ali dok je ranije izborne članove Visokog saveta pravosuđa biralo sudstvo, sada po Ustavu sve članove bira Skupština, čiji su poslanici, po ustavu, odgovorni političkoj stranci, ukazala je Škero.

To znači, navela je, da oni koji su odgovorni političkim strankama, biraju članova Visokog saveta, organa koji je sačinjen najvećim delom od sudija, i koji će predlagati predsednike sudova i sudije za prvi izbor.

Teško bilo ko može da oceni da taj organ ima garantije nezavisnosti, posebno u trenutku kada postoji jasna želja političara da se izvrši reizbor sudija, ocenila je Vida Petrović Škero, postavivši pitanje zašto je potreban reizbor.

"Kada bi se uradila anonimna anketa, svaki sudija u Srbiji bi vam rekao da se reizbor vrši da se odstrane politički neistomišljenici. Ako se želi lustracija, onda je treba sprovesti prema važećem Zakonu o lustraciji", navela je predsednica Vrhovnog suda.

Ona je podsetila i da stalnost sudijske funkcije predstavlja jednu od osnovnih garantija sudske nezavisnosti.

"Sudija ne sme razmišljati o stalnim reziborima, o mandatima, o tome kome će biti pri srcu a kome neće. Ne može da funkcioniše normalno sudija koji sudi u izbornom sporu, ili ocenjuje akt Skupštine i Vlade, ili ako sudi nekom od učesnika u postupku eventualnog reizbora sudija. On je pod stalnim pritiskom", rekla Vida Petrović Škero.

Kakve garancije za nezavisni rad ima sudija ako rešava o zahtevu nekog poslanika koji bi mogao učestvovati u njegovom reizboru, zapitala je Škero.

Na pitanje da li smatra da političari namerno drže sudstvo u tom stanju, ona je odgovorila da "ima osećaj da se u zemlji ne shvata značaj treće, sudske grane vlasti".

"Sudstvo se pominje samo kada se analizira da li smo obavili dovoljno brzo i dobro svoj deo posla, ali niko ne razmatra šta je učinjeno da se stvore uslovi za kvalitetan rad. Postavlja se pitanje efikasnosti i zastarelosti predmeta, ali nikada rada ostalih grana vlasti. Da li su u Skupštini kada su donosili zakone razmišljali ko će ih sprovoditi i da li su stvoreni uslovi za efikasan i delotvoran rad sudija", zapitala je Škero.

"Da li se razmišljalo o ustavnom sudu, koji nije kompletno izabran jer pet sudija treba da imenuje opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda sa liste od 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, a mi još nemamo kasacioni sud, visoki savet sudstva, niti zakone po kojima bi se oformili", navela je ona.

Vida Petrović Škero je ukazala i da su tek sada pri kraju radovi na zgradi u Nemanjinoj, koja je još 1998. godine namenjena za potrebe pravosuđa.

Godinama je "obećavano" da će se useliti na proleće, pa na jesen, pa opet na proleće... To jeste problem, Vrhovni sud nema sudnicu, smešten je u dve zgrade, ali nije ni ta zgrada najneophodnija za konstituisanje sudova.

Vrhovni sud nema svoju zgradu već 161 godinu, nema sudnicu, ali funkcioniše i radi. Sad je Vrhovni sud otvorio i pretres u ustupljenoj sudnici, u Palati pravde, rekla je Škero.

Kao proritete za rešavanje teškog stanja u kome se pravosuđe našlo, predsednica Vrhovnog suda navela je donošenje zakona, utvrđivanje jasnih kriterijuma za izbor sudija, utvrđivanje nove mreže sudova, koja mora biti racionalna i brzo rešenje neizvesnosti da li će biti reizbora ili ne.

Sve je hitno, jer sudstvo sve ovo čeka već osam godina. Raspuštanje Skupštine, na žalost, ponovo će odložiti dugo čekano suštinsko reformisanje sudstva, zaključila je Škero.