Slovenija: Bez priznanja u februaru

Predsednik slovenačkog parlamenta France Cukjati je, na današnjoj sednici kolegijuma parlamenta, saopštio da predlog zaključka Vlade o priznavanju nezavisnosti i suverenosti Kosova ne ispunjava uslove poslovnika parlamenta.

Zbog toga, predlog Vlade da parlament uvrsti na dnevni red zaključak o priznavanju nezavisnosti Kosova neće biti razmatran na prvoj narednoj sednici parlamenta, krajem februara.

Češka: Dugujemo Srbiji

Češka vlada priznaje da ne žuri da prizna nezavisnost Kosova, između ostalog, i zbog istorijskog duga Srbima, koji su bili uz Čehe kada je Hitler 1938. s blagoslovom velikih sila komadao njihovu zemlju.

Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg potvrdio je za današnje "Hospodaržske novini" da Vlada iščekuje da vidi kako će se ponašati kosovske vlasti i da li će doći do izbijanja nasilja, ali je, takođe, naveo i da Česi duguju Srbima jer su Srbi mnogo puta u istoriji bili uz njih.

"Kad god nam je bilo teško, recimo 1968. godine, Jugosloveni, a konkretno Srbi, ponašali su se prema nama kako treba. Zato su kod nas tako jaki glasovi protiv priznavanja Kosova", kazao je Švarcenberg u intervjuu češkom listu. Ministar je upozorio da ga zbog Kosova "ribaju" u Odboru za spoljnu politiku parlamenta, ne samo nereformisani komunisti, već i češke socijaldemokrate.

"Otcepljenje Kosova se u Češkoj poredi sa Minhenskim sporazumom", rekao je Švarcenberg, ali je odbio paralelu sa 1938. godinom, kada je Hitler, uz dozvolu velikih sila, aneksirao čehoslovačku oblast Sudeta, naseljenu nemačkom manjinom.

"Posle rata se nismo poneli prema Nemcima baš lepo, ali pre rata ih niko nije isterivao iz njihovih domova, kao što je to bilo sa kosovskim Albancima", kazao je Švarcenberg.

"Nažalost, kada se gubi rat, u većini slučajeva se gube i teritorije", zaključio je Švarcenberg.

Šef češke diplomatije objašnjavao je juče poslanicima Odbora za spoljnu politiku donjeg doma češkog parlamenta da je Vlada odlučila da Kosovo prizna pre svega zato da ne bi u Evropskoj uniji izgubila uticaj na pomoć Srbima i Albancima.

"Ja tu ne žurim, ali ne možemo da se isključimo iz evropskog trenda", kazao je poslanicima Švarcenberg i naveo da to ne menja nimalo pozitivan stav Češke prema Srbiji.

"Negativna reakcija Beograda neće me iznenaditi. Na njihovom mestu i ja bih učinio isto", kazao je Švarcenberg.

Švarcenberg je poslanicima obećao da će istražiti odakle telegram iz češke kancelarije u Prištini u kome se kosovskim vlastima, navodno po instrukcijama iz češkog MIP-a, prenosi da će Prag tražiti kažnjavanje Srbije zato što, navodno, organizuje proteste Srba na severu Kosova.

Poljska: Nejedinstvo oko Kosova

Poljski predsednik Leh Kačinjski i premijer Donald Tusk ne slažu se oko priznavanja Kosova.

Predsednik je posle sastanka s premijerom izjavio da sa priznavanjem ne treba prenagljivati, dok je premijer uoči tog sastanka najavio da će Vlada to učiniti već sledeće sedmice na svojoj prvoj sednici.

Vlada ove sedmice nije priznala Kosovo, iako je ministar inostranih poslova Radoslav Šikorski najavio još u utorak da će to biti učinjeno ove sedmice.

Potom je premijer Tusk izjavio "Gazeti Viborci" da je Vlada odluku o priznanju odložila na zahtev predsednika Kačinjskog.

Prema nezvaničnim izvorima, bliskim kancelariji predsednika Poljske, sastanak šefa države i premijera imao je više formalan karakter, jer je Vlada čvrsto odlučila da prizna Kosovo, s tim što neće previše žuriti, ali neće ni otezati, odnosno biće u "glavnoj struji EU".

Italija: Drugačiji tempo da je do nas

Ministar spoljnih poslova Italije Masimo D'Alema izjavio je da bi se Italija možda odlučila za drugačiji tempo rešavanja statusa Kosova, da je to zavisilo samo od Rima.

"Došlo je do ubrzavanja iz mnogih razloga. Ali ne zaboravimo da se radi o posebnom obliku nezavisnosti pod snažnim međunarodnim nadzorom", rekao je D'Alema u intervjuu nedeljniku "Espreso" i dodao da će šef misije EU na Kosovu imati velika ovlašćenja.

"Srbija mora da smogne hrabrosti da se okrene budućnosti. Nije aktuelna vlast učinila greške, već ona od pre dvadeset godina koja je sprovodila etničko čišćenje", ocenio je D'Alema.

Kako je kazao, "za stvarno rađanje kosovske države suštinski je važno da se ponovo otvore kanali s Beogradom", jer ako nema dogovora sa Srbijom, Kosovo će teško postati član UN.

Odlazeći šef italijanske diplomatije ukazao je da bi perspektiva mogla da bude neka vrsta dogovora o federaciji Beograda i Prištine, "uključujući stvaranje zajedničkih institucija za rešavanje zajedničkih problema".

"Kosovu je potrebno definisanje statusa i više se nije moglo držati pod kontrolom Srbije - iz jednostavnog razloga što Albanci to nisu želeli. Zar je trebalo da ih silom na to primoramo?", upitao je D'Alema.

Dodao je da je separatističkih težnji uvek bilo i da će ih uvek biti, ali da se nijedan drugi slučaj ne može porediti s Kosovom, "koji je od 1999. u suštini bilo međunarodni protektorat".

Povodom jučerašnjih nereda na ulicama Beograda, D'Alema je sinoć u Torinu upozorio da je srpska vlada odgovorna za bezbednost diplomatskih prestavništva, kao i da se obavezala da će sprečiti nasilje, prenela je Ansa.

"Preko naše ambasade, zatražili smo od Beograda da uradi ono što treba da radi: da zaštiti diplomatska predstavništva", kazao je.

D'Alema, kojem je sinoć u Torinu uručena nagrada za mir, izjavio je da je za njega "intervencija NATO-a na Balkanu (1999, u vreme kada je bio premijer Italije) bila noćna mora".

"Upitao sam se da li se može uručiti nagrada za mir čoveku koji je vodio rat", rekao je italijanski ministar objašnjavajući kako je tada shvatao da "mora da se učini nešto kako bi se sprečila tragedija".

"I dalje mislim da je to bila ispravna odluka, ali ne bih voleo nikada više da se nađem u sličnoj situaciji", zaključio je D'Alema.

”Kosovo nije presedan za Ukrajinu”

Ukrajina ne smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova presedan za druge teritorije koje su takođe samoproglasile nezavisnost, izjavio je danas ukrajinski predsednik Viktor Juščenko.

"Kosovo nije presedan, pošto Savet bezbednosti UN koristi različite mehanizme i pravno regulisanje. Upravo zato taj model, koji se ostvaruje na Kosovu, ne može se posmatrati kao presedan", rekao je Juščenko u Moskvi, objasnivši da, kad je reč o drugim konfliktima, SB UN nije usvajao rezolucije poput Rezolucije 1244.

Juščenko je agenciji RIA Novosti i televizijskom kanalu na engleskom jeziku "Raša tudej" (Russia Today) rekao da Kijev još nije formulisao zvaničnu poziciju povodom jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"Ukrajina polazi od toga da proces konsultacija još može biti nastavljen", rekao je on i dodao da je tome bila posvećena sednica SB UN, konsultacije ministara spoljnih poslova Evropske unije, kao i da o tome svoju poziciju treba da zauzme OEBS.

"Ukrajina sada sprovodi konsultacije, između ostalog, sa Rusijom, sa svim strateškim partnerima da bi posle čitavog spektra konsultacija...donela ispravnu odluku", rekao je predsednik Ukrajine u Moskvi, gde je učestvovao na neformalnom samitu Zajednice Nezavisnih Država.