Privrednici se ne slažu sa vladom

Slovenačka vlada, takođe, od Srbije zahteva naknadu štete za ambasadu. Danas, na svojoj redovnoj sednici, Vlada Slovenije usvojila je predlog zaključka o priznavanju nezavisnosti Kosova i taj zaključak poslala parlamentu, potvrdio je portparol slovenačke vlade Valentin Hajdinjak.

O zaključku da se prizna Kosovo najpre će raspravljati spoljnopolitički parlamentarni odbor, a sam parlament će ga, najverovatnije, uvrstiti na dnevni red svoje redovne sednice, krajem februara.

Procedura priznavanja Kosova od strane Slovenije neće biti brza, a Slovenija sigurno neće biti u takozvanom "prvom krugu" država, koje će priznati Kosovo.

Inače, zbog najavljenih demonstracija u Beogradu, slovenačka ambasada će do daljeg biti zatvorena, prenose slovenački mediji.

"Da se nadoknadi sva šteta"

Prema rečima portparola slovenačke vlade, vlada je danas proširila svoj dnevni red, jer se bavila i razmatranjem situacije nastale u Srbiji, nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Tim povodom, vlada je oštro osudila nedavni napad na slovenačku ambasadu u Beogradu i naložila ministarstvu spoljnih poslova Slovenije da od srpskih vlasti traži naknadu sve nastale štete.

Zbog toga, slovenačka vlada očekuje da će srpske vlasti, u skladu sa bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, ubuduće učiniti sve da zaštite slovenačku ambasadu, osoblje i imovinu Republike Slovenije u Srbiji.

Slovenačka vlada zahteva i da se nađu i kazne napadači, ne samo na ambasadu u Beogrradu, već i na slovenačka preduzeća u Srbiji.

Pored toga, vlada Slovenije očekuje da će se predstavnici srpskih vlasti, ubuduće, uzdržati reči i činjenja protiv Slovenije i njenih privrednih i drugih subjekata, kao i da će delovati u pravcu smirivanja situacije, ali i tesne saradnje među državama.

Istovremeno, članovi spoljnopolitičkog odbora slovenačkog parlamenta su, na današnjoj sednici, državnog sekretara ministarstva spoljnih poslova Slovenije, Andreja Štera, uglavnom ispitivali o stanju u Srbiji i napadima na slovenačku imovinu u Srbiji, dok je više opoziconih poslanika pozvalo slovenačku vladu da odloži odluku o priznavanju Kosova.

"Potezi sa privrednim posledicama"

Na promišljeno ponašanje, i da Kosovo ne prizna među prvima, Vladu su pozvali i slovenački privrednici, zabrinuti zbog mogućih ekonomskih posledica za njihova preduzeća koja sarađuju sa Srbijom.

Upravo to je, u svom pismu, upućenom premijeru, Janezu Janši i šefu diplomatije Dimitriju Rupelu, 15. februara i zahtevao predsednik Udruženja slovenačkih menadžera i predsednik uprave jednog od najvećih slovenačkih preduzeća, Gorenja, Franjo Bobinac.

Bobinac je tada, u ime 1100 slovenačkih menadžera, tražio da Slovenija "ne bude prva ili među prvima, koji će predavati štafetu priznavanja Kosova".

U ime zabrinutih menadžera, Bobinac je podsetio da Slovenija u Srbiji ima milijardu i dvesta evra investicija, ali i da politički potezi i izjave mogu imati jake privredne posledice. Tim povodom, predsednik uprave Gorenja i Udruženja menadžera, za B92 je izjavio da je Udruženje menadžera više puta upozoravalo da ne može da se zaboravi da pitanje zapadnog Balkana, odnosno priča o Srbiji i o nezavisnosti Kosova, nije samo političko pitanje, već je pre svega privredno pitanje.

On upozorava da Slovenija ima ulogu predsedavajuće EU, ali “to traje šest meseci, a mi na tom području radimo već decenijama, a tako će biti i ubuduće”.

“Zato je naš apel bio da treba biti uravnotežen, suptilan prema tom pitanju i treba se zalagati za takva rešenja koja će biti dugoročno prihvatljiva i primerna za sve. I za Srbiju. Ja tvrdim da i Srbija i Kosovo, kao i celi zapadni Balkan, moraju da imaju neku dugoročnu viziju i rešenje unutar EU. Ukratko, politika mora da bude uravnotežena, da traži rešenja koja su dugoročno prihvatljiva i za Srbiju, u ovom slučaju”, objasnio je Bobinac.

Franjo Bobinac nije zaboravio ni da podseti slovenačkog premijera i šefa diplomatije da je upravo privreda održavala, prošle decenije, krhke veze na Balkanu i da je privreda bila ta koja je trasirala put i otvorila, kasnije, vrata politici.

Slovenija ne povlači ambasadora

Nakon priznavanja Kosova, Slovenija neće povući svog ambasadora u Srbiji.

Slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel je danas, na Brdu kod Kranja, izjavio da, i posle priznavanja Kosova od strane Slovenije, neće biti nikakve potrebe da Slovenija opozove svog ambasadora u Srbiji.

"Srpska strana je napravila veliku štetu Srbiji, već napadom na našu ambasadu, prekršila je mnoge norme. Još uvek čekamo izvinjenje i naknadu štete", rekao je Rupel, objasnivši da Slovenija Srbiju, još uvek, uzima kao ozbiljnu državu, koja će zaštiti svoje državljane, strane državljane i stranu imovinu.

"Ne bi trebalo da nas je previše strah. Ako je Srbija civilizovana država, što još uvek verujem da jeste, onda će se pobrinuti da sve bude u redu", rekao je Rupel, ocenivši da, ipak, ništa nije moguće isključiti.

Slovenački ministar je rekao i da želi da "naši srpski prijatelji pogledaju u budućnost i na neki način počnu da se bave onim što je stvarno važno".

On je izjavio i da želi da se ovaj "trenutak nervoze" što pre završi i da "razgovaramo o tome kako napred".

Rupel je rekao i da je ubeđen da će Albanci i Srbi, na Kosovu i u Srbiji, nastaviti sa dijalogom, odnosno da će do njega doći i da je on optimista, verujući da će kriza, koja u ovom trenutku postoji, biti prebrođena.

"Srbija je evropska država, okružena samim članicama EU i ne znam kuda bi inače išla, nego u EU", rekao je Dimitrij Rupel i ocenio da je "prvi talas" priznavanja Kosova već prošao i da je Slovenija, time što nije bila u njemu, ispunila očekivanja srpske strane.