Na današnji dan, 3. februar

1014. Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železniče pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1969. Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima između dve zemlje.

1995. NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. Legendarni američki rok producent, Fil Spektor, koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapšen je zbog ubistva.

2006. Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1414 putnika, mahom egipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je samo 387 putnika, a 1.027 ljudi se udavilo.