Priznavanje tradicionalne medicine

Ministarstvo će izdavati licence za bavljenje tim metodama, izjavio je Tomica Milosavljević. "Tradicionalna medicina se prepoznaje kao legalna kategorija i zato pripremamo operativnu proceduru u okviru koje će svako ko bude želeo da se bavi tom vrstom lečenja morati da ima preciznu aplikaciju za bavljenje određenim postupkom", rekao je Milosavljević.

On je naglasio da će svi koji se bave alternativnom medicinom morati da imaju završen Medicinski fakultet, na čemu su insistirali stručni krugovi.

"U okviru procesa priznavanja tradicionalne medicine kod nas razmišljamo o bilateralnoj direktnoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja Indije zbog ajurveda postupaka i iskustava komplementarne medicine, potom sa kineskim, japanskim i zapadnoevropskim ministarstvima zdravlja", kazao je Milosavljević.

On je naveo da će stručni odbor procenjivati opravdanost bavljenja tradicionalnim metodama lečenja, a potom će Ministarstvo zdravlja davati licencu za rad.

Ministar zdravlja je kazao i da u tom postupku očekuje pomoć Lekarske komore, koja je nadležna da učestvuje u stručnom nadzoru.

Milosavljević je ukazao da Evropa beleži različita iskustva jer u pojedinim zemljama terapeuti mogu da budu ljudi iz nemedicinske struke i dodao da bi takvim stavom, međutim, u sadašnjem trenutku razvoja zdravstvenog sistema Srbije bila napravljena "veća šteta nego korist".

On je naglasio da veruje u kombinovanje postupaka, odnosno u komplementarnu medicinu, jer mora postojati integrativni pristup bolesti i zdravlju.

Prema njegovim rečima, u poslednjih 50 godina u razvijenim sistemima poznata je manipulacija bolesnim čovekom i zloupotreba raznih postupaka, jer je "bolestan čovek veoma ranjiv i kada je neizlečivo bolestan spreman je da proba sve".

Milosavljević je podsetio da se ta pojava prepoznavala kroz vekove, na šta ukazuje i Dušanov zakonik koji je strogo kažnjavao primenu metoda koji ljude odvlače od pravih postupaka.

U Srbiji postoji oko 63 alternativne metode koje, između ostalih, obuhvataju narodnu i istočnjačku medicinu, homeopatiju, aromaterapiju…

Zagovornici te vrste lečenja smatraju da je alternativna medicina neškodljiva, jeftinija i delotvornija od zvanične, ističući da je njena prednost i u tome što ne leči bolest već pacijenta.

Neophodnost zapadne medicine niko ne poriče, ali sve je više onih koji prednost daju alternativnim metodama, jer im osim vekovima dokazivane efikasnosti, u prilog idu i troškovi, imajući u vidu da je lečenje biljem ili homeopatijom neuporedivo jeftinije nego standardni klinički tretman.

Na to ukazuju i istraživanja sprovedena u Engleskoj i Americi koja su pokazala znatne uštede u potrošnji lekova, broju laboratorijskih analiza, specijalističkih pregleda i poseta lekarima opšte prakse, pri čemu su neželjene posledice bile gotovo ravne nuli.

Međutim, lečenje postupcima tradicionalne medicine ima vatrene protivnike među kojima se posebno ističu farmaceutske kompanije, jer bi one bile najveći gubitnici.

S druge strane, korist bi imao državni budžet koji bi se obogatio, jer bi u njemu ostao novac koji odlazi na osiguranje, bolničke troškove i skupu dijagnostiku.