Država prodaje udeo u "C marketu"

Država će preostalih 23 posto akcija koje poseduje prodati na berzi. Izvori B92 navode da je odluka doneta da bi se sprečila svaka politizacija. B92 je tokom dana objavila da je za 21. decembar bila zakazana aukcija u Agenciji za privatizaciju, a kritikujući tu prodaju, ekonomisti su zaključili da bi država zbog male ponudjene cene od 46 evra po akciji bila na šteti.

Naime, državne akcije nudile su se po početnoj ceni od oko 46 evra, a vlasnik Delte Miroslav Mišković je pre dve godine za većinski paket akcija platio 300 evra po akciji.

Namerno ili slučajno, tek država pre dve godine nije iskoristila priliku da zaradi na akcijama "C marketa". Tada je Miroslavu Miškoviću jednu akciju mogla da proda za 300 evra, a na aukciji na kojoj se prodaje 16 odsto državnog dela "C marketa" početna cena akcije je oko sedam puta manja.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić uopšte nije znao da država planira da proda svoje akcije, pa je tu odluku novinarima objasnio zamenik direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković, nakon što su njih dvojica razgovarali:

Dinkić: Kada je to odlučeno... Kaži, nemam pojma.

Cvetković: Ništa, objavili smo javni poziv.

Dinkić: Kaži šta imaš da kažeš o tome.

Cvetković (novinarima): Evo, vrlo kratko. Objavljen je javni poziv, izneli smo na berzu. Ne vidimo da je tu išta sporno, što se nas tiče. Inače, to je u duhu načela da se otuđuju paketi do kraja 2008.

Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište smatra da bi aukcijska prodaja bila nameštena - ili za Miroslava Miškovića, koji je vlasnik većinskog paketa, ili za nekoga ko namerava da otkupi "C market" ako zbog odluke Komsije za zaštitu konkurencije vlasnik Delte bude primoran da ga proda.

On postavlja pitanje i zašto država akcije nije ponudila na berzi po ceni od 300 evra. "Država nije htela da proda ovo na berzi, gde bi pojedinci koji imaju manje para mogli da kupe, dakle, htela je da proda jednoj osobi", kaže on.

"Čim birate manju cenu, očit je vaš pokušaj da učinite potencijalnom kupcu; ako ne želite da mu učinite, onda stavljate cenu koja je na berzi, što je daleko logičnije i što ne morate nikome da opravdavate", objašnjava on.

Advokat bivšeg direktora "C marketa" Slobodana Radulovića, Vladimir Horovic, kaže da nikome ne bi odgovaralo da kupi samo 16 odsto akcija, a da onda njegovim kapitalom upravlja većinski vlasnik. Zbog toga i on veruje da su ove akcije interesantne samo Delti, odnosno Miroslavu Miškoviću.

"Pa, kako to sada država prodaje svoj udeo i zašto danas? Pa, naravno, danas, što nije mislila kada je trebalo misliti. Država će napraviti sebi štetu – kada jedan ima štetu, onaj drugi ima koristi. Sagledajte ko je na šteti, ko je na koristi", kaže on.

Delti uručeno rešenje

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije dostavila je Delti rešenje kojim se odbija spajanje "C marketa" sa trgovinskim lancem Delte, potvrdila je za Betu predsednica Komisije Dijana Bajalović-Marković.

Komisija je utvrdila je kompanija Delta uključivanjem "C marketa" u svoj trgovinski lanac stekla monopolsku poziciju u Beogradu.

Delta ima mogućnost žalbe na rešenje Komisije Vrhovnom sudu Srbije, ali čak i da žalba bude odbijena, ta kompanija ne može biti kažnjena jer Komisija nije ovlašćena da izriče kazne.

Kako protiv monopola

Monopol negativno utiče na tržište jer nema konkurencije niti priliva investicija, navode stručnjaci.

Pred Vrhovnim sudom Srbije i pred prekršajnim sudom vode se dva postupka protiv kompanije Delta i njenih delova u vezi s monopolskim položajem. Te postupke pokrenula su nezavisna Vladina tela koja se bave suzbijanjem korupcije i monopola.

Borba protiv monopola je neophodna da bi slobodno tržište funkcionisalo, u protivnom nema konkurencije, niti priliva investicija, pa može dođi do ekonomske krize, rekao je u emisiji Poligraf TV B92 Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Na cenu robe utiču njena vrednost, troškovi proizvodnje i transporta. Trgovci koji je prodaju ugrađuju u cenu svoj interes odnosno maržu. Stojanović kaže da su marže u Srbiji daleko veće nego u zemljama Evropske unije i da se kreću od 20 pa i do 45 odsto.

Marža na proizvod u EU je 8 odsto. I tamo postoje monopoli, ali monopoli ne mogu da koriste svoju poziciju u sticanju enormnih profita, kaže Stevanović i dodaje da je za formiranje monopola u Srbiji odgovorna država.

Stevanović: Korišćenje monopolske pozicije služi za podizanje cena i tako se od građana Srbije uzima novac iz džepa.

B92: Hoćete da kažete da je nemoguće zloupotrebljavati monopole bez pomoći države?

Stevanović: Tako je, jer ako nemate pomoć države, uvek će se pojaviti neko ko će reći: "Ovde su visoke marže, ponudićemo manje i ući na tržište."

Stevanović je kao primer naveo dolazak Merkatora, tada glavnog konkurenta Delte, na tržište Srbije. Tada je u javnosti stvoren veliki pritisak i ponovo je pozivano na bojkot jeftinije slovenačke robe, kaže Stevanović.