Borba protiv nasilja nad ženama

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić pozvao je sve državne institucije da ne tolerišu nasilje nad ženama, jer "nasilje u porodici uvek rađa novo nasilje".

"Moramo da izgradimo Srbiju kao zemlju gde će nasilje nad ženama biti izuzetak, a ne uobičajena stvar, kao što se to, nažalost, dešavalo u nekim našim sredinama", istakao je Dulić.

Skupština Srbije se, prema njegovim rečima, raspravljajući o ovoj temi svrstava među evropske parlamente koji aktivno deluju protiv nasilja nad ženama.

Zaštitnik prava građana Saša Janković naglasio je da u Srbiji treba sve više da se priča o ovom problemu, kao i o predrasudama koje postoje u vezi sa tim.

"Porodica je svetinja, ali to ne znači da se u njoj može svašta dešavati i da se o tome mora ćutati" upozorio je Janković.

Jedna od predrasuda, prema njegovim rečima, jeste da se nasilje nad ženama dešava u siromašnijim porodicama, čiji su članovi manje obrazovani.

"Sve državne institucije posebnu pažnju moraju posvetiti zaštiti žrtve, jer je samo osoba koja se oseća bezbednom spremna da svedoči protiv nasilnika", istakao je Janković.

Predsednica skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova Elena Božić-Talijan upozorila je da je društvo u Srbiji donedavno bilo ravnodušno prema nasilju nad ženama i tolerisalo ga kao prihvatljiv način ponašanja.

"Ovaj problem ne rešavaju pojedinici, neka ministarstva ili nevladine organizacije, već je potrebna jedinstvena odluka vlade i jasna strategija", ocenila je ona.

Vlada Srbije je, prema njenim rečima, na ovom polju uradila jako malo, jer još nije usvojila ni nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena.

Elena Božić-Talijan je kritkovala ministarstva unutrašnjih poslova, državne uprave i kulture jer nisu pokazali interesovanje za ovu temu i nisu se odazvali pozivu da učestvuju na skupu.

Istraživanje o nasilju nad ženama

Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje, pokazali su rezultati istraživanja nevladinih organizacija.

U više od 92 odsto slučajeva porodičnog nasilja počinilac je suprug ili partner, rekla je savetnica u Sektoru za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Kristina Nađ na okruglom stolu.

Ona je dodala da su istraživanja pokazala i da svaka druga žena pretrpi neki oblik psihičkog nasilja. Prema učestalosti nasilja nad ženama, posle porodičnog slede seksualno nasilje i trgovina ženama.

Prema rečima Kristine Nađ, seksualno zlostavljanje ili uznemiravanje pretrpela je svaka osma adolescentkinja, a dve trećine navodi da zna za takve primere u okruženju.

Evidenicija o nasilju nad ženama je nepotpuno jer veliki broj žena odbija da učestvuje u istraživanju i prijavljivanju nasilja, a kaznena politika za prekršioce je blaga, navela je ona.

Kao razloge rasprostranjenosti porodičnog nasilja u Srbiji Nađova je navela patrijarhalne odnose u društvu, tešku ekonomsku situaciju, izbeglištvo, ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Ona je rekla i da novoformirani Sektor za rodnu ravnopravnost preduzima značajne aktivnosti u toj oblasti, a da Ministarstvo rada i socijalne politike priprema nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i rodnu ravnopravnost, kao i zakon o rodnoj ravnopravnosti.

"Vidi nasilje nad ženama"

U okviru kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" u Studentskom kulturnom centru u Beogradu otvorena izložba.

U okviru izložbe "Offbeat: Pogledaj i vidi nasilje nad ženama", koja traje do 10. decembra, prikazani su radovi 16 autorki is Srbije, Hrvatske, Rusije, Turske, Kine, Velike Britanije i Francuske.

Sve one kroz svoje radove govore o nasilju, ali izbegavajući površno gledanje na stvarnost i trudeći se da stimulišu svest o nasilju kao društvenom fenomenu.

Kustoskinja izložbe Maja Ćirić kaže da sve izložene radove treba posmatrati kao mrežu povezenih elemanata. Ona objašnjava da je želela da stvori splet odnosa izloženih radova jer je i nasilje splet društvenih odnosa i psiholoških stanja. Zbog toga nije želela da na izložbi prikaže fotografije pretučenih žena. "Možete da vidite nasilnika na ulici kako udara ženu i takva žena ostaje nevidljiva u sistemu jer se uklapa u stereotip o ženi koja je napastvovana i niko neće reagovati na nju", kaže ona.

"Onda sam rekla da neću doneti ništa novo u javnu sferu ako prikažem samo ono što viđamo u tabloidima svakodnevno, ako u Srbiji svake nedelje bude ubijena jedna žena. Hajde da vidimo kako mogu ti trenuci pre ili posle da se prikažu", kaže ona.

"Izložba ne prikazuje bukvalno nasilje, već se ono čita kroz prikazane radove i mislim da su umetnice autentične i autonomne u tome što rade, pa je svaka iz svoje perspektive drugačije to doživela", kaže Irina Ljubić iz Autonomnog ženskog centra.

Kampanja Ujedinjenih nacija

Ženski fond za razvoj Ujedinjenih nacija pokrenuo je novu kampanju protiv nasilja nad ženama. Glumica Nikol Kidman se pridružila kampanji i trenutno radi na njenoj promociji.

Ova inicijativa poziva ljude da daju svoj virtuelni potpis, odnosno da putem vebsajta kampanje daju svoj glas za prava žena.

Fond Ujedinjenih Nacija navodi da je nasilje nad ženama najrasprostranjeniji vid kršenja ljudskih prava na svetu. Žene su žrtve nasilja u porodici, trgovine ljudima, prostitucije i silovanja u zonama oružanih sukoba i kriznim područjima.

Ujedinjene nacije, prenosi Glas Amerike, procenjuju da će jedna od tri žene biti žrtva nasilja tokom života.

Zato Ženski fond za razvoj radi na na postizanju jednakosti polova kao i na iznalaženju načina da se skrene pažnja svetske javnosti na ovaj problem.

Nikol Kidman je na konferenciji za novinare rekla da će nova kampanja preko interneta pod nazivom "Recite NE nasilju nad ženama" doprineti globalnoj svesti o tom problemu.

"Znamo da je nasilje nad ženama problem ali znamo i da postoji rešenje za taj problem" - izjavila je popularna filmska zvezda.

Vršilac dužnosti izvršnog direktora Ženskog fonda za razvoj Džoen Sendler tvrdi da sve veći broj organizacija i vlada aktivno rade na zaustavljanju nasilja nad ženama.

Oni su takođe podržali internet kampanju čiji se vebsajt nalazi na adresi www.saynotoviolence.org.

Ona je skrenula pažnju da, iako najmanje 89 zemalja imaju zakone o kažnjavanju nasilja u porodici, to i dalje znači da takva zaštita za žene ne postoji u više od 200 država.

OUN se bavi i kontrolom fondova koji omogućuju finansijska sredstava i tehničku pomoć zemljama koje su u fazi implementiranja kampanja protiv nasilja.

Sendlerova podseća da će 35 zemalja, uključujući Ruandu i Peru, dobiti donacije za programe koji se bave pitanjima ženskih prava ali i da se ti fondovi susreću sa finansijskim poteškoćama.