Rehabilitovan Slobodan Jovanović

U odluci suda navodi se da je ništava presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine, kojom je Jovanović bio osuđen na 20 godina zatvora sa prinudnim radom, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na 10 godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.

Slobodan Jovanović rođen je 1869., bio je pravnik, istoričar, književnik, rektor Beogradskog univerziteta. Bio je 43 godine profesor Pravnog fakulteta i predsednik Srpske kraljevske akademije od 1928. godine.

Učestvovao je na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine. U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. kao nestranačka ličnost. Od 1941. godine do kraja života, 1958., živeo je u Londonu. Njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine.

Zahtev za rehabilitaciju su, između ostalih, podneli Advokatska komora Srbije, Udruženje književnika Srbije, Omladina DSS-a, i Udruženje žrtava komunističkog režima.

Dragan Daničić iz omladine DSS-a kaže da je ovo najmanje što može da se uradi za čoveka koji je mnogo učinio za svoju zemlju:

"Smatramo da je rehabilitacija Slobodana Jovanovića važna da bi se ispravila nepravda i da bi se skinula ljaga sa imena jednog od najvećih političara i državnika 20. veka. Zalažemo se za prenos posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića iz Velike Britanije u Srbiju gde bi bio sahranjen uz najveće državne počasti, jer je to najmanje što možemo da uradimo u ovom trenutku.Takođe bismo voleli da instituti i škole nose njegovo ime i da se radi više na promociji njegovih dela".

Istoričar i publicista Desimir Tošić koji je poznavao je Slobodana Jovanovića za B92 podseća da je Jovanović osuđen odmah posle rata.

On podseća da su jugoslovenski komunisti u to vreme bili "ludi od sreće" i da ih uz podršku Britanije i Rusije nije bilo moguće zaustaviti. Jasno je bilo da se nešto loše mora dogoditi i žalosno je što se to dogodilo sa predsednikom srpske akademije nauka, kaže Tošić:

"Slobodan Jovanović je stradao kao i drugi mnogi kao čovek zapada, zapadni ljudi i trebalo ih je pobediti. Oni su to shvatali kao rat a ne kao suđenje. Nije ga uopšte trebalo osuđivati, i nije se smelo dogoditi da predsednik jugoslovenske vlade, koji je živeo i radio u Londonu pod kontrolom britanskih i drugih savezničkih vlasti bude osuđen na robiju. Čak se i Velika Britanija držala kukavički tada kada su suđeni Jovanović i drugi".

Tošić smatra da rehabilitacija nije dovoljna, već da bi trebalo pokrenuti reviziju postupka, i podesća da u svojim tekstovima i knjigama Slobodan Jovanović nije pokazivao mržnju prema komunistima iako su ga oni osudili:

"Ni jednog jedinog trenutka niste mogli da osetite da je to čovek koji je osuđen, koji se sveti, koji grdi komuniste. On je bio čovek potpuno van ličnih i partijskih sukoba, revolucionarnih i antirevolucionarnih", kaže on.

Koštunica zadovoljan

Premijer Srbije Vojislav Koštunica saopštio je da je zadovoljan zbog rehabilitacije Jovanovića. "To je značajna stvar za Srbiju jer smo ispravili nepravdu i vratili dug velikanu srpskog naroda", navodi se u izjavi Koštunice za medije.

"Kada smo donosili zakon o rehabilitaciji, verovali smo da je pravda moguća i da Srbija ne sme da pređe i zaboravi teška ogrešenja i bezakonja koje je počinio komunistički režim", naveo je on.

"Za srpski narod Jovanović nikada nije bio ratni zločinac i izdajnik zemlje i današnja odluka suda samo je potvrda da država i srpski narod zajedno odaju dužno poštovanje Jovanoviću", naveo je Koštunica.